Један од процеса пред којима су француске власти немоћне је имиграција, други је немоћ државе пред чињеницом да поједини делови територије, предграђа великих градова у којима живи исламско становништво, није под контролом државе, објашњава експерт за француску политику Слободан Зечевић из Института за европске студије.
„Француска држава де факто више не контролише нека од предграђа великих градова, у која француска полиција не улази или улази врло ретко. Чињеница је и да трговци дрогом преузимају контролу над одређеним деловима територије, а у идеолошком смислу имами преузимају друштвени живот у своје руке, тако да у неким деловима, Француска више не личи на саму себе“, констатује он.
Косовизација и грађански рат – опција за Француску ако се ствари не промене
Стога писмо које су послали официри, попут некадашњег команданта Легије странаца, генерала Кристијана Пикемала, према Зечевићевом мишљењу, исказује њихову забринутост због стања у земљи, да би морало да се учини много више како би се исламизам у Француској сузбио.
„То подразумева низ политичких мера, које су са становишта садашњег правног поретка, врло проблематичне“, каже он.
Како сада стање у француском друштву стоји, оно клизи ка грађанском рату, које је последица, како Зечевић каже, косовизације Француске.
„Оно што смо ми доживели на Косову, то је насељавање Албанаца из Албаније. Чије је стадо, тога је и ливада! На Косову је било све више Албанаца и тако је постало албанско. Нико није пресекао ту причу. То се управо дешава у Француској – масовно насељавање муслимана у разним облицима и Француска губи свој идентитет. Неки делови Француске данас више личе на Тунис, Алжир, Мароко, него на неку европску земљу. Питање је како то пресећи и зауставити, а многи мисле да без грађанског рата то више није могуће“, констатује Зечевић.
Ресетовање система је могуће на изборима
Писмо, иако има одјека у јавности, не може да уздрма темеље Пете републике. Међутим, уколико би се тенденција опште несигурности, атентати и сурова убиства, наставили, Француска би морала да изађе из садашњег уставног концепта, мишљење је нашег саговорника. Са друге стране, партије окупљене око председника Макрона писмо француских официра сматрају издајничким чином и позивом на војни пуч.
Све зависи од развоја догађаја, много тога зависи од тога хоће ли доћи до ескалација сукоба на неуралгичним тачкама француског друштва и територије, због чега је тешко прогнозирати будућност, напомиње Зечевић.
„Можда би неко могуће демократско разрешење били избори 2022. Наравно, под условом да на изборима не буде превише страних уплива и да грађани Француске могу да заиста одлуче о томе ко ће бити нови председник и каква ће бити нова политика“, каже он и додаје да се у случају промена отвара питање останка Француске у глобалном систему ЕУ или ће и тај систем морати драстично да се мења.
Потрага за новим Де Голом
Односи између војске и политике кроз француску историју веома је занимљива тема за проучавање, а писмо француских официра, отворило ју је изнова. Ти односи кретали су се од потпуне неутралности војске до отвореног мешања у политичка питања. Ни војници на челу државе у француској историји нису реткост, почевши од Наполеона, преко маршала Макмаона, до генерала Де Гола. Они су се појављивали у кризним временима као, неки мање, а неки више успешно, „спасиоци нације“.
Управо је војска помогла Де Голу да се врати на власт 1958, међутим, како Зечевић каже, Де Гол је био политичар великог формата који је знао да без демократског легитимитета не може да влада.
„Иако га је војска де факто довела на власт, Де Гол је одмах организовао референдум о новом уставу. Никада није хтео да влада без демократског легитимитета. Систем који је успостављен тада довео је до државе која је била и национална, и хумана, а истовремено се радило о тржишној економији“, каже Зечевић.
Из писма, иако се то у њему не помиње експлицитно, као да се чује вапај за новим „спасиоцем нације“ који би дошао из редова војске. Међутим, према Зечевићевим речима, у садашњем тренутку војска неће играти улогу у француској политици, уколико на то не буде принуђена, сматра он.
„Војска је последња инстанца која би можда била искоришћена да се ствари ресетују, да се пресеку. Али ипак мислим да ће се то покушати са изборима следеће године“, каже Зечевић.
Међу војницима који би могао да одигра улогу новог Де Гола је бивши шеф генералштаба, генерал Пјер де Вилије, кога је Емануел Макрон сменио због сукоба око војног буџета 2017. Међутим, он, према мишљењу нашег саговорника, нема Де Голову харизму и политичку интелигенцију.
„Он нема капацитет да остави униформу као што је то Де Гол урадио и да се претвори у политичара. Де Гол је имао тај капацитет. Међутим, он се у последње време у јавности појављује као човек са прикривеним политичким амбицијама и покушава да одигра улогу новог Де Гола. Мада мислим да он то не може, видећемо“, закључује Зечевић.