Током недавног истраживања утврђено је да је жена била између 26. и 28. недеље трудноће. Откриће је направљено у оквиру Варшавског пројекта мумија (Warsaw Mummy Project) и постало је могуће коришћењем томографа, захваљујући којем није било потребно уклањање завоја.
Доктор Војћех Ејсмонд са Института за медитеранске и источне културе Пољске академије наука за Спутњик тврди да је та мумија – једина мумија мајке са плодом у утроби на свету.
Како се мумија нашла у Варшави? Ко је донео?
– У Пољску ју је донео Јан Венжик Рудски који је пре тога био секретар грофа Станислава Костке Потоцког – министра народне просвете и конфесија Конгресне Пољске (1815-1820) и председника Сената Конгресне Пољске током владавине цара Александра I. Влада Конгресне Пољске платила је превоз мумије из Александрије у Италију морем, а затим у Пољску копном. Постоји верзија да је гроф Потоцки желео да за живота донесе мумију за универзитетски колекцију, јер је као страствени колекционар желео да Варшавски универзитет има колекцију првокласних антиквитета. Може се претпоставити да је сам Потоцки или Министарство народне просвете издвојило одговарајући новац за путовање Јана Венжика Рудског како би донео мумију и друге реликвије.
Донедавно се веровало да је под завојима мумије жрец Хор Џехути. Ви тврдите да се још у 19. веку сматрало да се у гробу налази женска мумија. Како се појавила та верзија?
– Може се претпоставити да су поклопац у боји испод кога је била мумија, фино вајање лица, шарени саркофаг украшен цвећем могли повезати са женственошћу и да је то био повод за такву интерпретацију. Не знамо одакле је потекла та верзија, али крајем 1920-их прочитан је натпис на саркофагу и на поклопцу и испоставило се да је саркофаг био предвиђен за жреца Хор Џехутија који је живео у Теби у првом веку пре наше ере и који је био поштован у грчко-римском периоду као локални светац. Зато је мумија наредних деценија фигурирала као мумија мушкарца. И тек је током наших истраживања утврђено да се несумњиво ради о жени.
Према мишљењу истраживача, мумија жене би могла бити старија, упркос чињеници што је добро очувана. То је нелогично, јер старији проналасци би требало да буду у горем стању. Како то објашњавате?
– То је тешко питање, јер мумија је пример веома високог нивоа умећа људи који су балзамовали мумије. Овде имамо посла са техником мумификације која је карактеристична за ранији период. Дакле, не можемо искључити могућност да је ова мумија у првом веку пре нове ере могла бити поново увијена у завоје и да се нашла у саркофагу из првог века пре нове ере под неким непознатим околностима. Знамо да су се у древна времена саркофази користили поново, јер су гробови понекад пљачкани, а украдени саркофази су поново ступали у продају. Штавише, у 18-19. веку пљачкаши гробница су понекад извлачили мумије из саркофага, пљачкали их и затим враћали назад, али не обавезно у саркофаге у којима су биле пре тога.
Ствара се утисак да та недавна открића повлаче за собом још више мистерија...
– Баш због тога и зовемо ову мумију „тајанствена дама“, јер она чува мноштво тајни. Занимљиво је њено порекло, јер како је писао Венжик Рудски у својим писмима, он је пронашао мумију, или прецизније - „извукао из царских гробница“ у Теби. У то време се тако звала Долина краљева. Да ли су заиста мумију ту пронашли међу другим царским гробницама, то не можемо рећи. Та информација се могла појавити како би се подигао престиж проналаска када стигне у Варшаву.
Али са друге стране не можемо искључити још једну могућност – гробнице у Теби некада су се поново користиле.
Како се могло десити да су у древном Египту сахранили балзамовану трудницу? Зар нису вадили унутрашње органе приликом мумификације?
– То је један од најзанимљивијих момената. Ова мумија нам је отворила очи за раније непознате аспекте погребних обичаја – какав је био статус будућег детета у древној египатској религији? Да ли је нерођено дете било део мајке и није имао своју душу и личност? Или је разлог био искључиво практичан – у тој фази трудноће уклањање плода без оштећења и без видљивог оштећења тела мајке је веома компликована процедура, скоро немогућа. Можда просто нису желели да наруше целовитост и структуру тела. Приликом мумифицирања нису уклањани сви унутрашњи органи – само срце, плућа, желудац и црева, јетра и мозак. Бубрези и други органи су углавном остајали на месту. Узимајући у обзир да је био редак случај када су имали посла са мртвом трудницом, нису могли да знају шта да раде и просто су оставили све како јесте.
Прочитајте још: