„Убиј Србина“, "Ој Хрватска мати, Србе ћемо клати", орило се на Васкрс улицама Борова где 90 одсто становништва чине Срби. Узвикивало их је више од 20 мушкараца који су, према писању појединих хрватских медија, припадници навијачке групе Бед блу бојси. Снимак о томе је објавила Општина Борово.
Хрватска политика потхрањивања усташтва
Колико год да је хрватска влада осудила догађај у Борову, по оцени Челића, он је управо плод дневне политике у Хрватској која потхрањује усташтво на један не више ни перфидан него готово отворен начин приликом званичних државних прослава како акције „Олуја“, тако и „Бљесак“.
Он подсећа да је само дан раније државни врх Хрватске обележио годишњицу акције „Бљесак“ којом је пре 26 година за 36 сати протерано 15.000 Срба из својих кућа, а убијено њих 283, већином цивила, од којих 55 жена и 11 деце.
„Када се у протоколима обележавања нигде не нађе ни једно слово, ни једна реч да постоје стотине српских жртава па и у акцији Бљесак, међу којима су и жене и деца, и када се славе бранитељи који су ваљда бранили Западну Славонију од својих комшија Срба, грађана Хрватске, а да у тој назови одбрани су починили на десетине ратних злочина и кривичних дела, да нико до данас за то није одговарао, да се на комеморацијама не помиње чињеница да су почињени ратни злочини над Србима, онда је јасно да је ово што се догађа у Борову представља само плод једне такве политике“, каже Челић за Спутњик.
Он није оптимиста да би у догледно време по том питању могло нешто да се промени.
„Хрватско друштво ни данас после 26 година не показује да има снаге у себи да направи отклон од онога што је злочиначка природа тих акција и да направи отклон од једне усташке идеологије која је, баш зато што се потхрањује, данас очигледно жива у Хрватској“, каже овај професор Правног факултета у Косовској Митровици.
Хрватска нема снаге за суочавање са прошлошћу
Зато што, по његовој оцени, хрватско друштво нема снаге за суочавање са прошлошћу, мишљења је да ћемо то чему данас сведочимо у Борову, али и не само у њему, сведочити и у наредном периоду.
Не само да нису спремни да се суоче са почињеним злочинима, него би да их колико год могу и даље прећуткују. О томе, како истиче, најбоље говори то што одбијају да ексхумирају позната гробна места како јавност не би схватила да је реч о масовним злочинима над Србима.
„Ако немате ексхумације онда немате ни злочина. Сви ми знамо да су се злочини догађали и због тога су те ексхумације строго контролисане. Оно што је поражавајуће и пре свега цивилизацијски неморално то је да се зна, да су позната гробишта и гробна места, а да Хрватска не жели да их ексхумира, или то чини на кашичицу. Годишње тај број буде испод десетак, никако више, никако масовне ексхумације како се не би показало и привукла медијска пажња пре свега западног света", каже председник Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица на простору бивше Југославије.
Дискриминисани и мртви Срби
У Београду одата почаст страдалима у операцији "Бљесак"
© Tanjug / ZORAN ZESTIC
Тако су, додаје он, поред преосталих Срба у Хрватској који на својој кожи сведоче дискриминацију, дискриминисани и они који већ 26 година нису живи.
Он не види да би Запад могао да помогне ни када су у питању ексхумације, како би породице жртава достојно сахраниле посмртне остатке својих мртвих.
Челић је уверен да је центрима моћи на Западу добро познато шта се у Хрватској догађало пре 25 година, тим пре што је када су у питању и „Олуја“ и „Бљесак“, реч о нападима на територију која је била под заштитом Уједињених нација.
"Потпуно је јасно да је акција „Олуја" била извођена у садејству са снагама НАТО-а. Зато Западу и није стало до пуне или праве истине, јер је добрим делом био у то умешан, дајући хрватској паравојсци логистику, али и борбена средства".
Он сматра да је илузорно очекивати од Запада не да стане на страну Срба, него да напросто стане на страну правде.
"Без обзира на указивање многобројних српских организација западном свету и предочавање доказа, до дана данашњег та мантра о Србима као о злочинцима није разбијена управо зато што се са том мантром кренуло још 1990. године да би се разбила заједничка држава Југославија“, закључио је Челић за Спутњик.