Грбић, бивши селектор Србије и некадашњи дугогодишњи репрезентативац, постао је први српски тренер у историји који се попео на кров Европе са неким клубом.
Заксу су сви отписивали, још од четвртфинала и дуела са браниоцем трофеја Лубе Чивитановом, па потом и у полуфиналу против Зенита, међутим, побеђивали су све редом и на крају су у великом финалу били бољи и од Трентина.
Бриљирали су Качмарек, Семењук, Шливка и Тонути, носиоци ове екипе, добар допринос дао је и Американац Смит, те су Срећко Лисинац и Марко Подрашчанин, одбојкаши италијанског клуба, остали кратких рукава и без титуле шампиона Европе.
Пољски представник био је нешто бољи ривал, ситнице су одлучивале и на крају су ас сервисом Качмарека дошли до победе.
Утисак је био да је моментум на страни Трентина јер су добили трећи сет и смањили на 2-1. Италијани су водили и у четвртом периоду игре, имали су 16:13 и 19:17, али је Закса успела да се врати, унесе драму и на крају слави са 28:26.
Уследило је велико славље, а колико овај трофеј значи Николи Грбићу показују сузе радоснице након последњег поена.
Грбић је исписао историју пољске одбојке, пошто је Закса први клуб из ове државе шампион Европе, али и српске јер до сада нисмо имали тренера који је на клупском нивоу освојио Лигу шампиона.
Закса није имала најскупљу екипу у Европи, али јесте Грбића на клупи и сјајног Бенџамина Тонутија као техничара који је био апсолутно најважнији одбојкаш у пољском клубу.
На то додајте сјајног примача Шливку, коректора Качмарека и средњака Смита, те и остале одбојкаше који су били у ротацији и добићете шампиона Европе.