Тај документ у нашој јавности није довољно проучен и сам по себи је компромисан наспрам разноразних предлога које нам представљају као компромисе, сматра наш саговорник. Он је у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“ оценио да је заправо именитељ свих тих нових предлога столица у Уједињеним нацијама за такозвану Приштину.
„За разлику од тога, Резолуција 1244 се позива и на неке битне ставове Рамбујеа, који сам по себи није био споран. Проблем је био у Анексу Б којим се захтевало да НАТО у Србији ради шта хоће и зато је цео споразум за нас био неприхватљив. Резолуција 1244 је компромисна, јер се њоме уређује привремено стање, али да Албанци имају веома широку аутономију и да се штити територијални интегритет и суверенитет Србије. Дакле, не може се ићи на отцепљење или на мењање граница. У оквиру тога је предвиђено да границу контролише Војска Србије, да само Србија има војску, да су међународни односи на страни Србије и да је монетарна политика Србије,“ подсећа Павловић.
Решење за Косово тражити у Резолуцији 1244, а не у обарању руку
То што свега тога нема на терену је друга ствар, сматра наш саговорник, али пошто је привремено признат суверенитет Србије, поставља се питање зашто бисмо ми ишли испод тога. Такође, како је Албанцима привремено призната изузетно велика аутономија, зашто би и они ишли испод тога.
„Иако је све у Резолуцији 1244 привремено, она сугерише да на трагу поштовања суверенитета и широке аутономије, односно у разрадама детаља треба тражити коначно решење, а не у покушају обарања руку на једну или другу страну, јер је то немогућа позиција. Отуд су ’нон пејпери‘ добра ствар, јер можемо да подигнемо свест о томе да је опасно ићи изван Резолуције 1244 и да је наша правна позиција јако добра,“ сматра Бранко Павловић.
Парадокс суверенизма Албанаца на Косову
Оно што се Албанцима чини да су суверени каже он, јер су их признале значајне државе света које ипак не представљају већи део света, превиђа се да Приштина не може ништа да нареди међународним снагама и институцијама на Косову. „Према томе, нису они суверени – није питање да ли могу да забране мени да уђем на територију такозваног Косова већ да ли могу да забране снагама Уједињених нација да се тамо понашају како желе? Не могу. Док год постоји овај оквир, нема тезе да су они остварили реалан суверенитет“, каже наш саговорник.
Он сматра да је позиција Србије веома добра и треба радити у правцу даљег стабилизовања и јачања Србије по свим питањима, а ово идејно разумевање наше црвене линије и наше позиције ће бити веома значајно. Како будемо чвршћи, додаје Павловић, временом ће и друга страна схватити да из тог провизоријума који они зову држава и они могу да изађу само компромисом.
Одустати од Резолуције 1244 је као наговарати човека да се убије...
Паралелно се, каже наш саговорник, догађа неколико ствари. Министарство спољних послова је направило велики искорак са великом бројем повлачења признања тако да смо ми сада у већини по укупном броју држава које не признају независност Косова.
„Државе које никада неће признати независност Косова не само да су сталне чланице Савета безбедности УН, Русија и Кина, него је укупно то далеко већи део света. То је по броју становника, територији али и економској и војној снази све значајније, веће, јаче и виталније у односу на проблеме које Запад има сам са собом,“ сматра он.
У том смислу, додаје Павловић, будући да смо 1999. успели војно да изборимо Резолуцију 1244 када је Русија била у великим проблемима, када Кина није била ни делић садашње државе, данас размишљати да се одустане од ње је исто као наговарати човека да се убије, јер ће му после бити боље.
Прочитајте и: