Италијанска фирма ФИАТ, данас чувена због својих аутомобила, до 1945. године била је водећи италијански произвођач тенкова, ратних авиона и митраљеза.
Једном речју, кључни актер ратне индустрије фашистичке Италије. Са производних трака фабрика у Торину тако је у једном тренутку сишао и авион који је био означен као модел „Г50 бис“.
Ратно име, поред ознаке, било му је Freccia, што је на италијанском значило „стрела“.
Модел је био најпроизвођенији ратни авион у Италији у току те глобалне катастрофе, и, у пуном смислу те речи, симбол једне неславне епохе за Италију.
Део тих авиона, произведених у хиљадама примерака, доспео је у руке и злогласне усташке државе НДХ, у чијем ваздухопловству је служио за нападе на партизанске снаге које су се бориле против Немаца, усташа и домобрана. Када је рат био готов, и усташка држава уништена, део ових авиона доспео је у руке нове Југословенске армије и њеног ваздухопловства.
А онда се временом некако десило да су сви примерци тог италијанског авиона који су преживели Други светски рат и заостали као ратни трофеји од Африке до Европе – уништени. Расходовани, кориштени до распада, бачени, исечени као ружан подсетник на тешку прошлост. Исту судбину су имале и све усташке „стреле“ које су опстале у новој Југославији. Сем једне.
Када је 1951. године на Калемегдану направљена велика изложба ратног материјала како би се прославила десетогодишњица „револуције“, односно, формирања партизанских одреда на територији Југославије, и њихова борба у току читавог рата, из неког запећка, са неког од напуштених ратних аеродрома, где се распадао у тишини, за део те поставке је донет један ФИАТ Г50 „Стрела“, пише портал Калдрма.рс.
Италијански авион Фиат Г50 из Другог светског рата у ваздухопловству НДХ
Премазан је у импровизоване усташке ознаке и забоден у земљу: требало је да симболизује нападе из ваздуха током битке у Дрвару 25. маја 1944. године када је авијација НДХ, заједно са нацистичком, нападала положаје партизана у том босанском граду. Тема тог дела изложбе је било успешно спасавање партизанског вође Тита из пећине, и пропаст усташке авијације у том подухвату.
Да би истакли величину своје победе, официри тадашње војске, ЈНА, написали су на олупини на Калемегдану читаве низове парола на крилима ФИАТ „стреле“, реченице пуне праведног победничког духа.
Олупина је „красила“ Калемегдан све до средине шездесетих када је тадашња градска управа решила да читав комплекс претвори у парк и уклони ратне експонате, односно, сведе их на позицију у рову испред Војног музеја, где и данас стоје.
Тај један авион ФИАТ Г50, који је пуком срећом тако опстао, био је пребачен на нови аеродром на Сурчину где је заједно са осталим експонатима, који је требало да формирају збирку новог Музеја ваздухопловства, провео још двадесетак година у импровизованом депоу, до усељења музеја у нову зграду на самом аеродрому.
Међутим, и кад је музеј добио своју збирку, овог авиона није било у њој јер није реконструисан до нивоа да буде музејски експонат.
У међувремену се сазнало да је у питању једини преживели примерак тог авиона на целом свету. Глобални ексклузивитет.
У току протеклих деценија често су се појављивале приче о сталном интересовању музејских и историјских институција из саме Италије да некако дођу до овог, за њих непроцењивог комада сопствене историје. Са појавом интернета, форума и друштвених мрежа, тих прича је све више.
Било како било, тражили га Италијани или не, јасно је да се у Београду налази изузетно вредан музејски примерак, са невероватном причом која дубоко одражава трагедију каква се одвијала на овим просторима у току Другог светског рата.
Прочитајте још: