Зец који носи јаја?
Зеца можда нема у Библији, али су зато паганска веровања препуна прича о њему. Изворни “ускршњи зека” древни је симбол плодности и поновног рађања.
Легенда вероватно потиче из англосаксонских крајева. Тамо постоји прича о богињи пролећа и поновног рађања Еостери чији је пратилац зец.
Наиме, према овом миту, једне године, богиња је закаснила са доласком на земљу и мраз и зима су потрајали све до маја. Када је коначно дошла, у шуми је затекла промрзлу птичицу на самрти.
Жалосна што види да птица умире, Еостера ју је претворила у зеца дајући јој крзно да је заувек греје, преноси Историјски забавник.
Легенда каже како је овај зец у суштини и даље био птица, он је снео јаје у част богиње која га је спасла од смрти. Зец би јајима дочекивао богињу сваки пут када би она, баш негде у време пролећне равнодневице, дошла на земљу и донела пролеће.
Зец који доноси поклоне
Спајање зеца са јајима и Ускрсом вероватно се одиграло почетком XVI века у Немачкој где постоје записи о томе колико су деца жељно ишчекивала долазак “Oschter Haws-a” – зеца који на ускршње јутро полаже обојена јаја у гнезда.
Осим тога, он је проверавао да ли су деца била добра или не и доносио је поклоне само доброј (нешто слично као Деда Мраз).
Овај обичај немачки досељеници пренели су у Америку почетком XVIII века, а глобализација, масовна култура и индустрија забаве су последњих деценија учинили остало – “Oschter Haws-a”, “Easter Bunny”, или Ускршњи Зека, постао је тако највећи комерцијални симбол Ускрса.
Зец је у наше крајеве стигао прво у она места која су била у додиру са германском културом, а касније, почетком 20. века (што се може видети из оновремених честитки и ускршњих разгледница), проширио се и на остале крајеве.
Прочитајте још: