Она сматра да се јучерашњи инцидент није десио случајно.
Истиче да се у Хрватској ништа не одвија спонтано, а да ће момци који „немају куне у џепу за пиво и сендвич урлати штагод наручиоцима падне на памет“.
Констатује и да нећемо сазнати ко су наручиоци.
„Група дивљака је у Боровом селу у пратњи полиције урлала: Убиј, убиј Србина. Наводно навијачи. Нарушавали су јавни ред и мир. Нормалнима је јасно да је то било казнено дело јавног подстицања на насиље и мржњу. За такво недело предвиђена је казна до три године затвора, за организаторе до пет“, пише Ведрана Рудан.
Питајући се шта би овде и данас у Хрватској заиста требало да буде преломна вест, она указује на то да дневно од вируса корона умре „пун аутобус људи, онај већи“.
„Кад неко умре од короне, његови најближи углавном нису вакцинисани и морају остати у карантину. Погреб смеју организовати тек након неколико дана. Мртваци се гомилају. Болнице немају довољно фрижидера, па ускачу гробља која такође немају довољно фрижидера, па ускачу… Где се смрзавају наши покојници? У месарама? Великим трговачким центрима? Затвореним хотелима? Можда сам перверзна, али баш не бих желела лежати мртва, жута и крута између два говеђа бута“, пише она, преноси Танјуг.
Она је у тексту набројала неколико афера које су узнемириле хрватску јавност, те истакла да људи умиру од глади, да им је доста и короне и карантина, да нема културе ни хемотерапије, нема посла, нема наде, али да „има само криминалаца на власти који међусобно деле плен, а све га је мање“.
„Ипак, док год у Хрватској буде нешто што се може украсти, водиће се крваве битке између разбојника који никад нису и никад неће одговарати низашта. Зашто и би? Хрвати су во који једва чека да га тресне маљ да најзад издахне па одахне“.
На крају текста враћа се на инцидент у Боровом селу и пита се ко би убио Србина „кад би заиста требало данас у Хрватској кренути у лов на Србина“.
„Хрватска одавно није земља ловаца. Хрватска је земља мртваца“, закључује Ведрана.
Прочитајте и: