Са Батајничког аеродрома, винуо се у небо и одлетео у легенду. Његов последњи лет, трајао је 12 минута.
Годишњица погибије пилота Миленка Павловића
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Последњи лет Миленка Павловића трајао је 12 минута.
Миленко Павловић је рођен је 5. октобра 1959. године у Горњем Црниљеву, општина Осечина. После војне гимназију у Мостару, завршио је Ваздухопловну академију у Задру. НАТО агресија на нашу земљу је пуковника Миленка Павловића затекла на месту команданта 204. ловачко-авијацијског пука.
Упркос спознаји да са, упола мањим дометом радара, три пута мањим дометом ракета и полуисправним летилицама, крећу у окршај са технички најсавременијим летилицама, и да сваки узлет може бити и последњи, наши пилоти су беспоговорно извршавали задатке.
Већ првог дана бомбардовања, оборена су два авиона, чији су пилоти спасили катапултирањем. Два дана касније, 26. марта, изнад Бјелине гине мајор Зоран Радосављевић.
Напади НАТО авијације бивају све интензивнији, а наше летилице, које крећу у сусрет непријатељским формацијама, постају лака мета. Пуковник Павловић је свега тога био свестан тог 4. маја 1999. када је стигло наређење о полетању на НАТО авионе који су надлетели Ваљево.
Годишњица погибије пилота Миленка Павловића
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Имају ме!“ — биле су последње речи Миленка Павловића пре него што је његов авион ишчезао са радара.
Знао је да је непријатељ далеко технички надмоћнији, бројнији, знао је против колико велике силе се бори, али је исто тако знао, и колико велику светињу брани.
Другог избора сем да се брани своја земља и свој народ није било. Уз речи: „Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу!“ из кокпита МиГ-а 29. је извукао колегу, младог пилота, и винуо се у небо да брани родни крај. Миленков лет је трајао дванаест минута.
„Имају ме!“
Непосредно пре обарања, на питање из оперативног центра да ли види непријатељски авион одговорио је: „Видим их, али виде и они мене!“
Његове последње речи, пре него што је ишчезао са радара, биле су: „Имају ме!“
Према сведочењу Ваљеваца, авиони се нису видели, али су се чули. Грмљавина мотора парала је небо изнад града, и нико није могао ни претпоставити каква се херојска борба води у облацима. Радар је показивао стотинак непријатељских правих и лажних циљева, а на другој страни је био само један авион — МиГ 29 пуковника Павловића. Ракета испаљена из НАТО авиона погодила је нашу летилицу у пределу кабине.
Годишњица погибије пилота Миленка Павловића
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Летео је право у смрт, знајући да је непријатељ далеко бројнији и технички надмоћнији.
Пуковник Павловић се није катапултирао.
Био је то последњи његов лет, али и последњи лет до краја НАТО агресије. У неравноправној борби против бројчано и технички надмоћнијег непријатеља, изгубљено је 11 „мигова“, шест у ваздуху и пет на земљи.
Миленко Павловић је носилац бројних признања и одликовања — Ордена за храброст, Ордена за војне заслуге са сребрним мачевима, Ордена за заслуге у области одбране и безбедности првог степена, Ордена Светог Владике Николаја. Одлуком команданта РВ ПВО 2013. године постхумно му је додељен златни летачки знак.
У његову част, од јуна 2019. године, војни аеродром у Батајници носи име „Пуковник-пилот Миленко Павловић“.
На 20-годишњицу од погибије, ЈП ПТТ Србија је штампала персонализовану поштанску маркицу са његовим ликом.
Сваке године 4. маја у знак сећања на Миленка Павловића, команданта 204. ловачко-авијацијског пука, његове колеге, родбина и поштоваоци полажу венце на споменике у Ваљеву и селу Бујачић, где је пао његов авион.
Прочитајте још: