„Тренутни сукоб односи се на промењени временски оквир изградње од јануара до јуна у резервату за птице. Сада, када се у немачком делу Балтичког мора (у назначеним месецима) не одвија никаква градња, овај сукоб је завршен. Тренутно је проблем компензација штете нанете морском дну“, рекао је Детлоф.
Осим редовних изјава о штети од цевовода за животну средину, еколози се не слажу да ће он осигурати енергетску безбедности у Европи.
Истовремено, Детлоф је истакао да би снабдевање преко „Северног тока 2“ могло бити ефикасније у погледу политике заштите климе у поређењу са терминалима за природни течни гас, али не постоје тачни подаци о количинама емисија загађујућих материја током испорука.
У понедељак је организација „Набу“ поднела тужбу против дозволе немачких власти за изградњу цевовода „Северни ток 2“. Она се тиче недовршеног дела гасовода у искључивој економској зони Немачке. Према наводима еколога, цевовод „уништава станиште на морском дну на подручју већем од 16 фудбалских терена – укупна површина утицаја је преко десет пута већа“.
У уторак поподне објављено је да су грађевински радови на завршетку гасовода обустављени.
Изградња гасовода
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. У изградњи гасовода учествују бројне европске компаније.
Против изградње гасовода „Северни ток 2“ активно се бори Украјина, која се плаши да ће изгубити приходе од транзита руског гаса, као и бројне европске земље, укључујући Пољску, Летонију и Литванију, а такође и Сједињене Америчке Државе, које желе да продају свој течни природни гас у ЕУ.
САД су у децембру 2019. године увеле гасоводу санкције, због чега је швајцарски „Олсиз“ био принуђен да заустави радове на полагању цеви.
Радови су настављени и годину дана касније – у децембру 2020. брод за полагање цеви „Фортуна“ положио је 2,6 километара цеви у немачким водама.
Прочитајте још: