„Недавно је у региону било примећено нагомилавање руских снага у близини граница са Украјином и на илегално анектираном Криму. Разговарали смо о напетости која је настала због ових дејстава. Потребно је постићи политичко решење, али се тренутно стиче утисак да Русија вероватно није спремна за такво решење“, рекао је Борељ.
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима у контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју између сукобљених и даље долази до размене ватре.
Због ситуације у Украјини и око Крима, који је ушао у састав Русије након референдума о полуострву 2014. године, погоршали су се односи Русије и западних земаља. Оптужујући Русију за мешање, Запад јој је увео санкције. Москва је увела реципрочне мере, покренула политику замене увоза и више пута изјављивала да је контрапродуктивно разговарати са њом на језику санкција. Русија је више пута истицала да није страна у сукобу у Украјини ни предмет Минских споразума.
Западне државе у последње време изражавају забринутост због наводног интензивирања „агресивних дејстава“ Русије у Украјини. Вашингтон је изјавио да постоји ескалација „руске агресије“ и премештање руских трупа на Криму и на источној граници Украјине. Портпарол руског председника Дмитриј Песков раније је изјавио да Русија премешта трупе унутар своје територије и по свом нахођењу. Према његовим речима, то никога не угрожава и не треба никога да брине.
Прочитајте још: