Халуцинације, муцање, кома: Мистериозна болест у Канади, лекари немају објашњење

Пре две године, на 40. годишњицу брака, пензионер Роџер Елис из канадске покрајине Нова Шкотска имао је напад и срушио се у кући иако је до тог тренутка био потпуно здрав.

Његов син, Стив Елис, каже како се након тог кобног дана здравље његовог оца, који је у раним 60-има нагло погоршало.

„Имао је халуцинације, изгубио је на килажи, био је агресиван, понављао је неке реченице“, наводи он за Би-Би-Си.

Додаје да његов отац у једном моменти није могао ни да хода, а у болници је речено да верују да ће умрети – али нико није знао разлог.

Лекари који су примили у болницу Роџера Елиса посумњали су најпре на Кројцфелд—Јакобову болест (КЈБ). Реч је о прионској болести, фаталном и ретком дегенеративном поремећају мозга при којем се код пацијената јављају симптоми попут губитка памћења, промена понашања и потешкоћа са координацијом.

Међутим, тест на КЈБ Роџера Елиса био је негативан, као и низ других тестова који су урађени како би се утврдио узрок његове болести. 

Његов син каже да је медицински тим дао све од себе да ублажи различите симптоме његовог оца, али да је узрок напада и даље мистерија.

Могући, делимичан одговор појавио се у марту.

Јавни сервис Радио Канада добио је копију јавноздравственог дописа који је послат провинцијским медицинским стручњацима упозоравајући на групу пацијената који показују симоптоме непознате дегенеративне болести мозга.

„Прво што сам рекао било је - ово је мој отац“, присећа се Стив Елис. Случај његовог оца преузео је др Алијер Мареро.

Неуролог са Универзитетске болнице из Монктона каже да су се лекари први пут сусрели са мистериозном болешћу 2015. године. Каже да се радило о само једном пацијенту и "изолованом и нетипичном случају". Након појаве више пацијената са истим симптомима лекари су њихово стање идентификовали као синдром "који није пре виђен".

Власти покрајине кажу да тренутно прате 48 случајева, равномерно подељених између мушкараца и жена, старости од 18 до 85 година. Верује се да је шест особа умрло од те болести.

Код већине пацијената симптоми су се почели појављивати од 2018. године, иако се верује да их је један имао већ 2013. године.

Доктор Мареро каже да су симптоми разнолики и могу да варирају међу пацијентима.

Најпре могу настати промене у понашању попут анксиозности, депресије и раздражљивости, заједно са необашњивом боли, боловима у мишићима и грчевима код претходно здравих особа.

Пацијенти често имају потешкоће са спавањем - тешка несаница или хиперсомнија - и проблеме с памћењем. Могу се појавити брзо напредујућа оштећења говора која отежавају комуникацију и вођење течног разговора - попут муцања или понављања речи.

Следећи симптом је брзо мршављење и атрофија мишића, као и поремећаји вида и проблеми с координацијом и подрхтавање мишића. Многи пацијенти заврше у инвалидским колицима.

Забележена је и појава халуцинација и других прихичких поремећаја.

Тим лекара пацијенте са овим симптомима подвргава тестовима на прионске болести и на разна генетска стања на панелима који се баве аутоимуним поремећајима или облицима карцинома, а тестирају их и на вирусе, бактерије, гљивице, тешке метале и абнормална антитела. 

Испитују се и утицаји из околине, животног стила, путовања, историје болести и извора хране и воде.

Лека нема, осим ублажавања неких симптома. За сада је теорија да је болест стечена, а не генетска.

„Наша прва заједничка идеја је да постоји отровни елемент у околини пацијента који покреће дегенеративне промене“, каже др Мареро.

Не искључује ни да је реч о прионској болести.

Друга теорија је хронична изложеност такозваном ексцитотоксину попут домоичне киселине, што је повезано са случајем тровања дагњама загађених токсином 1987. године.

Уз гастроинтестиналне тегобе, отприлике трећина пацијена имала је симптоме попут губитка памћења, вртоглавице, збуњености. Неки су пацијенти пали у кому.

Лекари и истраживачи сумњају на још неке болести.

„Видимо ли врх санте леда? Можда. Надам се да ћемо брзо наћи узрок како бисмо то могли да зауставимо“, наводи он.