Рођен у учитељској породици са оцем русофилом, Феђа и није могао добити име другачије него по лику из руског романа. Неке од најпознатијих јунака тих романа оживеће касније у театру, филмовима, серијама, у дугом служењу професији којом је почео да се бави још као дете, а која је званично отпочела улогом у Бауеровом филму „Николетина Бурсаћ“.
Глуму на Факултету драмских уметности дипломирао је 1973. године и од тада постао стални члан позоришта Атеље 212 на позив чувене Мире Траиловић.
„Феђу Стојановића сам упознао почетком седамдесетих година на Позоришној академији која је у то време била у Кнез Михајловој улици. Од тог доба до данас, када сам чуо ову трагичну вест, виђали смо се, дружили и радили. Феђа је био један од тихих и вредних глумаца који је играо у безброј представа, телевизијских драма, серија, у филмовима. Био је један од оних глумаца без којих филм и позориште не могу“, каже драмски писац Душан Ковачевић.
Феђа Стојановић у представи "Глорија"
Горица Поповић: Заједно радни век проводили у Атељеу
Глумица Горица Поповић са којом је Феђа Стојановић радни век провео у Атељеу 212, вест о одласку свог колеге и пријатеља доживљава као велики губитак за професију и за позориште у којем је играо.
„Знамо се још са Академије и заједно смо радни век проводили у Атељеу 212. Наши глумачки путеви су ишли паралелно, често смо играли заједно, понекад чак и супружнике. Веома ме је потресао његов одлазак“, признаје глумица и додаје да је Стојановић био један од најбољих глумаца своје генерације и нераскидиви део Атељеа 212.
Брод плови за Београд
Овог великог и тихог глумца који је велики број улога остварио у Атељеу 212, Звездара театру, Југословенском драмском позоришту, Театру Мадленијанум, Малом позоришту „Душко Радовић“, позоришту „Бошко Буха“, памтићемо и по улогама у многобројним телевизијским серијама и филмовима.
„Био је човек велике енергије, љубави према животу, бескрајно духовит. Увек смо га у друштву терали да пева. Дивно је изводио нумеру из представе ’Брод плови за Београд’ и увек освајао огромне аплаузе“, сећа се Горица Поповић.
Према њеним речима, Стојановић је био маестралан и у комедији и у драми.
„Ми смо играли брачни пар у дивној представи ’Силвија’ на малој сцени Атељеа 212, са којом смо доста гостовали у иностранству и изводили је преко стотину пута. Феђа је ту био сјајан, ништа мање сјајан него у једној руској црној комедији ’Детектор лажи’ са којом смо обишли свет“ , сећа се Горица Поповић.
Глумац коме је глума и после пола века каријере била највећи изазов, а који је у позоришту волео све осим премијере, говорио је да се препознаје у лику Гајева из „Вишњика“.
Остаће упамћен по улогама у филмовима „Тамо и овде“, „Љубав и други злочини“, „Чарлстон за Огњенку“, „Сан зимске ноћи“, „Лепа села лепо горе“, „Вишња на Ташмајдану“…
Роле је имао и у ТВ серијама „Улица липа“, „Кошаркаши“, „Казнени простор“, „Породично благо“, „Срећни људи“, „Бољи живот“, „Роман о Лондону“, „Шешир професора Косте Вујића“…
Препознатог талента и глумачког умећа, Феђа Стојановић је током каријере освојио значајне награде попут признања „Страхиња Петровић“, „Танхофер“ као и Повеља за изузетну улогу на Филмским сусретима у Нишу.