.jpg){kind=link}
После векова непрестаног извлачења воде из подземних слојева, корито језера на којем је овај град настао постало је веома суво, због чега су глинене плоче корита почеле да пуцају незаустављивом брзином, показују најновије научне анализе, објавио је „Сајенс алерт“.
Ова ситуација не угрожава само инфраструктуру града, него и снабдевање водом милиона људи у граду који има више од 21 милион становника.
Иако је експлоатација подземних вода заустављена педесетих година 20. века, научни подаци и снимци у последњих 115 година, као и ГПС подаци у последње 24 године, говоре да град наставља да тоне несмањеном брзином.
Стручњаци су у североисточном делу града, на месту које још није урбанизовано и где донедавно није било забележено слегање тла, открили да и та област тоне брзином до пола метра годишње.
Чак и кад би се ниво подземних вода повисио, не би било наде за опоравак и подизање делова који су потонули, као и за изгубљени капацитет подземних водених токова, наводе научници.
„Због константне тежине огромног града и непрестаног губитка подземних вода, неизбежно долази до даљег спуштања тла. Посебно забрињава чињеница да тону и оне регије града које још нису толико оптерећене урбанизацијом“, упозорава инжењер геотехнике Еди Бромхед са Универзитета Кингстон.
Научници су почетком 20. века приметили да град тоне брзином од око осам центиметара годишње. До 1958. године већ је пропадао брзином од 29 центиметара годишње, када су градске власти донеле одлуку да се ограничи количина воде која се црпи из бунара у центру Мексико Ситија. Стопа спуштања тла се након тога је опала и вратила се на мање од девет центиметара годишње, али су у последње две деценије снимци веће резолуције открили да историјски центар града тоне брзином од 40 центиметара годишње.
Стручњаци сматрају да би се слојеви глине испод града могли сабити за 30 одсто, те да се, иако се то неће догодити за отприлике још 150 година, не може скоро ништа учинити да се Мексико Сити спаси.
Како наводе, горњи слој глине већ је сабијен 17 одсто и то је „неповратан процес“.
Не тону сви делови града једнаком брзином. Нека подручја су већ потонула испод изворног корита језера, док су друга остала на нешто вишем терену.
Све то доводи до већег ризика од интензивног пуцања површине, што може оштетити инфраструктуру и проузроковати загађење залиха воде.
Кишница и вода из извора на планинама које окружују Мексико Сити повећавају и ризик од поплава у потонулом граду.
Како глина испод града и даље тоне и пуца, стручњаци страхују да ће се у подземне воде пробити канализација и други загађивачи, нарочито ако их донесу бујице после јаких киша и услед сливања воде са планина.
Тренутно 70 одсто градске воде за пиће долази из извора подземних вода, због чега се исушују издани у овом региону. Ако се ти извори загаде, могло би доћи до кризе због недостатка воде.
Колике су размере кризе која би могла да погоди престоницу Мексика говори и да тренутно чак 1,1 милион домова у овом граду нема приступ води безбедној за пиће.
Богатији становници града могу, за сада, себи приуштити пресељење на мање угрожена подручја или снабдевање водом за пиће са других места. Али, ако се убрзо нешто не предузме, и ова безбедна подручја могла би потонути са остатком града.
Прочитајте још: