Трећи век је за римско царство био доба кризе током које је на чело ове некада моћне државе долазио велики број царева коју су се на престо успињали брзо, али и одлазили још брже. Та нестабилност потрајала је и у првим деценијама 4. века, а један од тих “неславних” царева рођен је и на територији данашњег Београда.
Био је то цар Флавије Јовијан који је римском империјом владао свега осам месеци – од 26. јуна 363. до 17. фебруара 364. године, преноси Историјски забавник.
Војник који је грешком постао цар
Иако се о Јовинају не зна много из његовог живота пре ступања на престо, поуздано се зна да је рођен око 330. године у тадашњем Сингидунуму и да му је отац био Варонијан, обичан сељак са ових простора који је успео да се успне у редовима римске војске и стигне до места заповедника легије.
Очев успон је највероватније помогао и војничку каријеру сина, за кога се зна да је пред крај живота Констанција ИИ био у царевој пратњи.
Јовијан је постао заповедник гарде за време Констанцијевог наследника, Јулијана и пратио је новог римског цара у походу на Персију у лето 363. године. Међутим, нови император је ту тешко рањен и убрзо је умро, а војска је остала на непријатељској територији, окружена Персијанцима, без хране и ниског морала.
Није било необично да у таквим условима војни заповедници међу собом изаберу новог цара, али овог пута команданти никако нису могли да се сложе око једног имена. И док је трајала расправа, бележе ондашњи историчари, неколицина војника почела је да узвикује за новог цара Јовијана кога су и оденули у пурпурни плашт, симбол римских царева.
Њихов повик прихватио је и остатак војске иако се данас сматра да је добар део војника мислио да заправо виче опорављеном цару Јулијану, а не новом Јовијану. Сличност имена, али и популарност коју је његов отац имао међу обичним војницима тако су београдског војника довели на престо римског царства.
Неславни мир неславног цара
Јовијан није имао времена да ужива у новостеченом положају. Тек што је постао цар, Персијанци су напали римску војску. Јовијан није имао избора него да нареди повлачење. И тако је почела игра “мачке и миша” која је трајала недељама – Римљани су побеђивали у свакој отвореној борби, али су све време били без залиха и Персијанци су их стално гонили.
Увидевши ово, персијски владар Шапур II је Јовијану понудио мировни споразум који је био веома неповољан по Рим и који је подразумевао препуштање Персији пет провинција на левој обали Тигра, као и два важна погранична града – Нисибиса и Синагре. Поред тога, Рим је морао да напусти савез са јерменским краљем Аршаком и не меша се у будуће сукобе Јерменије и Персије.
Журећи да се што пре врати у престоницу и осигура своју власт, Јовијан је пристао и споразум је склопљен на 30 година.
Ово је изазвало велики бес јавности и војника који су до краја повлачења претрпели велике губитке, па је читав подухват проглашен римском катастрофом. Зато ни Јовијанови покушаји да успостави своју власт нису уродили великим плодом и он никада није имао контролу над целим царством.
Јовијан је у Анкири 1. јануара 364. свог једногодишњег сина – Варонијана Млађег, прогласио за наследника, али његова владавина није била дуга. Већ прве ноћи по доласку у Дадастан, град на граници Галатије и Битиније, Јовијан је пронађен мртав у свом кревету.
О узроку смрти и данас се расправља. Претпостављало се да се угушио од испарењима из свеже окречених зидова или димом од лошег угља који је ложен у пећи царске одаје. Вероватније је да је био отрован. Био је 17. фебруар 364. – 236 дан владавине Јовијана из Београда.
Прочитајте још: