Ту акцију, у коју је укључена ветеринарска инспекција Министарства пољопривреде, предводи Министарство унутрашњих послова, истиче он, напомињући да док истрага траје, те институције не могу да објављују резултате до којих су дошли.
Око 40 одсто меда на тржишту фалсификат
Ипак, додаје:
„Према тренутним анализама има око 40 одсто фалсификата, али то је оно што је до сада нађено у акцији и ако бисмо је поновили нашли бисмо тога још. Инспекција не може да постигне све да уради. Ми смо се трудили да помогнемо држави тако што смо позвали грађане потрошаче меда, али и пчеларе да пријаве све на шта сумњају. Више од 500 објеката смо ми пријавили. Скоро 200 узорака је узето од различитих произвођача. Када се све заврши, мислим да ћемо бити шокирани оним што је нађено“.
Живадиновић каже да је, колико му је познато, добар део посла урађен, али да морају да се обиђу још неки произвођачи. Додаје, међутим, да су некима већ стигле милионске казне, јер постоје случајеви који не захтевају анализу меда. Реч је о онима код којих декларације на производима нису усклађене са прописима. Већ је то довољно да такве производе ветеринарска инспекција одмах повлачи из промета, па нема разлога да га шаље на анализу, објашњава наш саговорник.
Дарио Мардешић са пчелама
© Sputnik / Стефан Ђурић
Тешке злоупотребе
„Имате тако на тржишту такозвани пекарски мед коме је цена енормно ниска, негде чак и 300-400 динара за килограм“, каже он, напомињући да на том производу, према закону, не сме да пише да је реч о пекарском меду пореклом од багрема или ливадског биља. А то се ипак ради.
Председник СПОС-а напомиње да је цена правог багремовог меда у откупу, дакле она коју пчелар добије била око 800 динара. Када се на то додају сви остали трошкови – паковање, ПДВ, са трговинским маржама онда изађе 1200-1300 динара. Пекарски мед, пак, није ништа друго до случајно прегрејани мед у коме је уништено оно што је пчела у њега уградила и више нема билошку вредност коју има прави мед.
Ради се, како каже, о тешким злоупотребама, јер је реч о производима у којима уопште нема меда, или га је веома мало. Углавном је реч о ушећереном сирупу. Какав апсурд. Поред домаћег меда врхунског квалитета који завршава у иностранству, као што је ових дана у Италију отишло пет последњих шлепера багремовог меда, српски потрошачи углавном купују нешто што се само тако зове, а уствари је фалсификат.
Живадиновић каже да су произвођачи меда срећни када је на тржишту 30 одсто фалсификата меда јер их је пре неколико година, 2015. и 2016. било чак и до 95 одсто.
Увести мере по узору на ЕУ
А фалсификати нису само специфичност Србије него генерална појава свуда у свету са којом се различите државе различито носе.
На питање, какве су казне за фалсификаторе, по његовој оцени оне уопште нису дестимулишуће. Произвођачи меда удружени у СПОС који од прошле године имају и свој погон меда „Наш мед“, финансиран сопственим средствима, траже драстично веће казне или да се уведу оне по узору на ЕУ, због чега би требало мењати законодавство.
Живадиновић напомиње да ЕУ има закон о фалсификатима хране, што ми немамо, и они имају казне које нису само новчане, него и оне о забрани рада на одређено време.
„Код нас су казне смешне. Када фирма добије милионску казну где је више казни за више прекршаја сабрано у једну, она јесте велика, али она ће да је плати и тај новац ће да заради за неколико дана. Код нас је то прерасло у безобразлук. Када вас неко казни једном требало би да исправите грешку. Али то се не дешава, плати се казна и иде се даље“, напомиње саговорник Спутњика.
На потезу држава
Он каже да на тржишту ЕУ може да се нађе само око 10 одсто фалсификата, за разлику од САД где је према последњим истраживањима било 76 одсто фалсификата.
„Када држава има жељу да реши проблем, она ће га и решити, а то је врло једноставно. Треба променити законодавство, повећати казне, направити ефикасан систем за затварање погона који свесно крше закон. Као што је Холандија увела да вам две године забране рад и не смете отворити фирму на име блиских рођака током те две године. Дакле, потпуна забрана делатности“, прецизира Живадиновић.
То је, како додаје, тако велика казна да нико неће да ризикује бавећи се фалсификовањем меда.
И трговине саучесници
Живадиновић каже да је разговарао са власником једног великог трговинског ланца регионалног карактера који му је рекао да када би у Србији забранили продају не само фалсификованог меда, него фалсификоване хране уопште, 30 одсто радника би остало без посла, они би остали без исто толико обрта, јер се 30 одсто фалсификоване хране ставља на тржиште. Зато он сматра да ће бити много тешко донети закон о преварама , односно фалсификатима намирница, јер су у питању огромни новци и огромни интереси.
Правог меда из погона „Наш мед“ произвођача удружених у СПОС, који је контролисан у иностраним лабораторијама и добио највише оцене, још нема у нашим продавницама.
Само једна трговина хоће „Наш мед“
„Већина трговина одбија партнерство са СПОС-ом. Ми смо у сарадњи са Привредном комором Србије свим трговинама крајем прошле године послали допис у коме смо их обавестили да су пчелари направили свој погон у њиховом власништву, да гарантују за квалитет меда, да могу да га провере увек у било којој лабораторији у свету. До сада смо управо постигли договор са једном трговином средње величине. Од ових великих нико нам се није јавио“, каже председник СПОС-а.
Он сматра да и трговци обмањују потрошаче заједно са произвођачима фалсификованог меда чије производе држе у рафовима иако их је инспекција у томе ухватила више пута. То раде, јер зарађују, јер је фалсификат јефтинији од правог меда који је берзанска роба и има цену на светском тржишту. Ко хоће у Србији да једе мед мора да га плати по оној цени која је на светском тржишту, истиче Живадиновић.
А како га препознати у поплави фалсификата? То је голим оком немогуће, осим када је мед кристализовано хомоген од дна до врха тегле што је знак да је сигурно прави, каже он. Истиче, међутим, да оцену да је мед прави, а такав садржи неколико стотина супстанци, може да потврди само анализа за коју је у Србији у потпуности оспособљен само Хемијски факултет.
Зато Живадиновић саветује да потрошачи купују мед код пчелара кога знају и у кога имају поверења.