Патријарх Порфирије изјавио је да се радује скором сусрету с народом и владикама у Црној Гори, а посебно је, истиче, задовољан што ће са премијером Здравком Кривокапићем потписати Темељни уговор о међусобним односима СПЦ и државе.
У опширном интервјуу за загребачки Вечерњи лист, Порфирије на питање шта би поручио православним верницима у Црној Гори, као и који је његов поглед на проблематичне односе СПЦ-а и државе Црне Горе, истиче да било чије слободно, без присиле изјашњавање о било чему, било којој социјалној карактеристици, укључујући и националну припадност, не може бити упитно ни за кога, преноси Танјуг.
„Што се тиче односа наше Цркве с државним властима, ми ћемо настојати да и тамо сарађујемо по европском начелу кооперативне одвојености“, рекао је Порфирије.
Не постоји, истиче, разлог да Црква и држава не сарађују на добро свих, без обзира на то како се изјашњавају. Порфирије је истакао да Српска црква нема никакав проблем с постојањем било које државе, наравно, ако се поштују права њених верника, посебно када ти верници чине већину становника, као што је то случај у Црној Гори.
За њега је, истиче, најбољи принцип одвојеност Цркве и државе, где свако треба да ради на свом пољу, али исто тако је, додаје, важно да сарађујемо у свему где има могућности и потребе за добро свих: Цркве, државе, грађана.
„Што су ближи и бољи односи Цркве и државе, укључујући патријарха и председника или краља, а засновани су на демократским принципима и процедурама, на пуном поштовању слободе свих, то боље за све“, навео је патријарх.
На опаску да неки редовно критикују његове изјаве о Косову и Метохији, Порфирије је узвратио питањем:
„Ко може једноставно да занемари, зажмури пред чињеницом да су људи, хршћани, Срби у 21. веку протерани из својих кућа, њих више од 200.000, са својих њива, да је после 2000. године уништено, девастирано четрдесет цркава на Косову и Метохији“.
Подсетио је да је прошлог месец било неколико напада на православне храмове на Косову и Метохији.
„Хипотетички, када би се догодило оно што се неће догодити никада, да Црква призна на насиљу створену лажну државу, би ли насиље престало или би се појачало“, упитао је.
Говорећи о Косовском завету, патријарх је рекао да је то израз Новог завета, жртвовање десетине хиљада српских витезова у Косовском боју, у свему по угледу на жртву протомученика Христа за живот ближњих и за живот у вечности.
О недавној изјави за ХРТ када је изнео нека за њега проблематична места у писмима, до сада непознатим јавности, која је надбискуп Алозије Степинац 1941. писао папи Пију XII, а који за неке нису спорни, Порфирије каже да му није била намера да то износи, али и да му се чини да тиме није прекршио договор о неизношењу докумената у јавност.
Подсећа да је јасно рекао да је свестан да су околности у којима је Степинац живео и деловао биле више него тешке и компликоване, да му није било нимало једноставно и лако.
„То што ја мислим, наравно, не обавезује никога, али дозволићете да, ако дајемо право свакоме да има свој став, и ја, кад ми је већ овакво питање постављено, имам право и дужност да изнесем своје мишљење. Ако је, пак, некоме проблем то што ја имам проблема с исказима у писму о којем је реч, могу само рећи да ми је заиста жао“, навео је, између осталог, патријарх Порфирије.
Прочитајте још: