Шербеџија је честитао свима који су организовали фестивал и учествују у његовој реализацији на храбрости да, како је рекао, „офлајн реализују велику филмску смотру“.
„Суочени смо са опасним вирусом који мутира и сеје страх и смрт по свету. Погледајте Индију...То је опасан противник који не само својим бактериолошким деловањем, већ и последицама инфекције уништава људе. Проблем је што тај вирус у великој мери утиче и на психу човека. Завршићемо сви по психијатријским болницама. Разбољевамо се сви од других болести јер подлежемо страху и паници“, казао је Шербеџија.
Прослављени глумац је позвао све да упркос пандемији одржавају ритам својих живота.
„Морамо поштовати ритам нашег тела и духа упркос разорном дејству болести. Зашто би одржавање филмског фестивала било опасније од црквених литургија и политичких скупова... Честитам још једном организаторима Феста што су упркос свему успели да нас „часте“ филмским фестивалом у којем публика гледа филмове у биоскопским салама, како и доликује“, казао је Шербеџија, преноси Танјуг.
Велики уметник је синоћ на сцени Сава центра добио признање „Београдски победник“ за изузузетан допринос филмској уметности.
„Та награда за мене значи припадност култури које има своје име и презиме. То је југословенска култура земље у којој сам рођен и одрастао и бавио се филмском уметношћу“, казао је Шербџија и додао да је на Исланду импровизовао на захтев редитеља у сценографији бакалара који се суше и галебова и да им је казао да је прегазио у свом животу до сада 100 филмова.
„Исправио ме је редитељ и био прецизан да сам до тог тренутка снимио 186 филмова. Сада их је преко две стотине“, каже кроз смех Шербеџија.
Како додаје, имао је част да игра у бројним филмовима југословенске кинематографије код великих мајстора.
„Те филмове су режирали Живојин Павловић, Макавејев, Саша Петровић, Жилник, Мимица...Југословенски црни талас је заправо изродио Фест. Поносан сам што сам представник југословенског филма и зато ми награда „Београдски победник“ много значи“, рекао је Шербеџија.
На питање Танјуга шта му је пало најтеже за време пандемије, Шербеџија је одговорио да је то свакако одсуство из театра.
„Имали смо среће што је наш Ulysses театар на отвореном. На острву Бриони имамо трибине на којима је било 200 уместо 600 људи... Максимално смо се пазили... Играли смо представу „Ко се боји Вирџиније Вулф“ и нисмо имали интеракцију са то мало публике, јер су лица гледалаца била прекривена маскама“, казао је Шербеџија.
Шербеџија игра главну улогу у филму „Рибање и рибарско приговарање“ о племићу и песнику Петру Хекторовићу који ће бити приказан данас у 16.30 у Дому омладине Београда.
„Редитељ филма је ушао у лепу причу о властелину који је представник аристократије... О његовим емотивним проблемима и односу са обичним народом. Хекторовић је имао револуционарну енергију и ставове... Имао је и тајну љубав и дете са женом коју није могао да ожени због класних разлика“, казао је Шербеџија.
Према његовим речима, Хекторовић је био врхунски интелектуалац рођен у Италији који је написао књижевни есеј пун поетских разговора, путописа, прозе... То је модерна књижевност за 16. век када је настала.
„Изнад свега ме фасцинирао Хекторовићев панславизам. Говорио је о уједињењу Словена и да Словени говоре највећим језиком на свету. Неко би помислио да је претерао, али у 16. веку, чак и да изузмемо Русију, Словени су говорили старословенским и лако се разумевали“, казао је Шербеџија.
Прочитајте још: