Након изложбе „Лица Европе“, организоване поводом Дана Европе, он је оптужио Вулина, који је Хрватску и Косово назвао „браћом по оружју“, да „промовише поражену великосрпску политику“, и да „неутемељено приговара Хрватској која никада није имала аспирације на туђу територију нити је тражила ревизију граница“, преноси Хина.
„Србија је свесна одређеног међународног притиска када је у питању признање Косова, јер је то реалност, а онда одређене фрустрације желе пројектовати на Хрватску“, сматра Грлић Радман.
Западни Балкан је једна од две главне теме редовног месечног састанка министара спољних послова који се састају у понедељак у Бриселу.
О питањима проширења Европске уније и процесу стабилизације и придруживања, расправљаће се и у уторак на састанку Савета за опште послове, које чине углавном министри спољних послова или министри задужени за европске послове.
Грлић Радман каже да је Хрватска „субјект“ и да ће Србија бити једна од земаља о којој ће званични Загреб на тој расправи морати дати неко мишљење.
„Ми нисмо задовољни стањем демократије, стањем људских права, борбом против корупције и уопштено реформама које се не спроводе“, рекао је он.
Према његовим речима, Хрватска је „одговорна чланица НАТО-а и ЕУ и сигурно да европски пут Србије иде и преко Хрватске“.
Грлић Радман додаје да ће Хрватска учествовати у евалуацији достигнућа Србије у поглављима 23 и 24.
Шеф хрватске дипломатије је такође рекао да је Хрватска, што се мањинских права тиче, „парадигма у европском контексту, најбољи пример остваривања тих стандарда“.
Он је додао да српска мањина има три зајамчена места у парламенту и да је Хрватска једна од ретких земаља у ЕУ која има на тај начин развијену мањинску политику, преноси Танјуг.
Он тврди да тога у Србији нема, односно да Београд не поштује међународни уговор из 2004. којим је осигуран реципроцитет.
Што се тиче осталих земаља западног Балкана и њиховим изгледима за придруживање ЕУ, казао је да је то процес на темељу властитих достигнућа, издвојивши притом Северну Македонију, Албанију и Црну Гору.
„Мислим да би тим редоследом земље могле помало улазити у ЕУ, убрзати свој процес“, рекао је хрватски министар.