Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган је у разговорима са шефом палестинске националне администрације Махмудом Абасом и шефом политичког бироа покрета ХАМАС Исмаилом Ханијом саопштио да ће урадити све што буде у његовој моћи како би се мобилисао цео свет, посебно исламски, и зауставио „терор“ Израела против Палестинаца.
Може ли Турска да подигне исламски свет против Израела
Бивши амбасадор Милисав Паић подсећа да палестинско-изаелски сукоб траје од 1947. године, а да најновија ескалација која се огледа у размени ракетних напада између Хамаса и Израела свакако забрињава јер може да води у нову фазу заоштравања односа у том делу света.
Истовремено, како додаје, Турска покушава да своје интересе пројектује на шири простор Блиског истока, што се огледа у томе да Анкара покушава да игра улогу у решавању либијске кризе, уплетена је у Сирији, има сталне сукобе и упаде на ирачку територију насељену Курдима, а настоји и да се на палестинском проблему наметне као водећа земља у исламском свету.
„Међутим, треба имати на уму да међу исламским земљама постоји међусобно надметање за утицај на исламски свет и ту Турска има неку врста ривала у, на пример, суседном Ирану, који се и иначе у последње две или три деценије појављује не само као политички фактор, већ и помаже одређене снаге у региону Либана, Сирије и на палестинским територијама. Ту је, наравно, и утицај Саудијске Арабије која је главни финансијски покровитељ арапског света, али ту има и других земаља попут Пакистана и Индонезије које такође не желе да буду по страни. Тако да, иако Турска често искаче са својим покушајима да се наметне као доминантна сила у исламском свету, код многих арапских и других исламских земаља то не наилази на превелику подршку и симпатије“, објашњава Паић.
Покушаји Турске, додаје наш саговорник, да се представи као нека заштитница дела света који је био у оквиру Отоманске империје, код великог дела арапских земаља, укључујући и Палестинце, изазива одређене резерве јер нису спремни да буду, на неки начин, под патронатом Анкаре.
„Такође, у последње време је дошло до нормализације односа између Израела и Емирата, а Израел такође има одређене контакте и са Саудијском Арабијом, док су са Египтом успостављени пуни дипломатски односи. Тако да, иако Турска постаје регионална економска, војна и политичка сила, скептичан сам у погледу тога да би Анкара могла да се директније инволвира у најновије палестинско-израелске сукобе“, напомиње Паић.
Широка дипломатска активност Ердогана
Добар познавалац прилика у Турској, некадашњи дописник Тањуга из те земље Војислав Лалић за Спутњик каже да су најновији сукоби у Јерусалиму и појасу Газе изазвали велику забринутост у свету, поготово у муслиманским земљама, а да је турски лидер Ердоган оштро осудио Израел.
„Он је покренуо широку дипломатску активност па је тако, поред разговора са председником Палестинаца Махмудом Абасом и лидером Хамаса у појасу Газе, био у контактима и са јорданским краљем, кувајтским емиром, лидерима Катара, Туниса и других муслиманских земаља, док су у контакту били и турски и руски шефови дипломатија. Такође, у Анкари и Истанбулу су одржане масовне демонстрације на којима су осуђене најновије терористичке акције Израела против Палестинаца, а у Турској се већ најављује састанак Организације за исламску сарадњу која окупља 57 муслиманских земаља, а Анкара ће покушати да покрене то питање и у Уједињеним нацијама“, указује Лалић.
Према његовим речима, овако оштро реаговање председника Ердогана није случајно и могло се очекивати.
„Он последњих година приметно покушава да се наметне као предводник и заштитник муслимана широм света, а турско–израелски односи су и иначе већ дуже време на великом испиту. Први велики неспоразум десио се 2009. године на међународном форуму у Давосу, када је Ердоган оптужио израелског председника Шимона Переса да његова земља спроводи државни тероризам у Појасу Газе, а Перес је оптужио Турску за геноцид над Јерменима и прогон Курда. Ердоган је тада демонстративно напустио тај скуп, а у Истанбулу је дочекан као херој“, подсећа Лалић.
Како каже, односи Турске и Израела нашли су се на ивици прекида 2010. године када су израелски командоси зауставили турски брод који је превозио хуманитарну помоћ за Палестинце у појасу Газе.
„Пошто се сумњало да се тим бродом заправо превози оружје за Хамас, дошло је до оружаног сукоба у којем је страдало девет турских држављана. Иако се премијер Бењамин Нетанијаху извинио Турској, а Тел Авив је платио одштету због страдалих хуманитараца, односи двеју земаља су након тога сведени на ниво отправника послова. Овај најновији развој догађаја само је још један доказ јако затегнутих односа између Израела и Турске“, закључује Војислав Лалић.
У Гази су синоћ у израелским нападима убијене 22 особе, укључујуц́и деветоро деце, а више од 700 Палестинаца повређено је у сукобима са израелским снагама у Јерусалиму и широм Западне обале у последња 24 сата, а њих 500 примљено у болнице, преносе светски медији.
Премијер Бењамин Нетањаху рекао је у понедељак да су терористичке организације у Гази прешле „црвену линију““ и извршиле ракетни напад на предграђе Јерусалима.