Из екстрема у још већи екстрем: Нови план Приштине могао би да буде и услуга Београду

Нова платформа приштинске владе за преговоре са Београдом је нереална и Курти то добро зна. Он ће инсистирати на њему јер је то део тактике којом Албанци покушавају да избегну обавезе које су прихватиле претходне владе, као и да одуговлаче наставак преговора. Тако Курти из екстрема иде у још већи екстрем и на неки начин чини и услугу Београду.
Sputnik
Овако о прокламованом новом програму владе Аљбина Куртија размишља професор Правног факултета у Косовској Митровици Душан Челић.
За разлику од прошле владе којом је председавао, садашња Куртијева влада из свог програма избацила је принцип реципроцитета када су питању преговори са Београдом; међутим, у програму се наводи да се његова влада залаже за споразум који би подразумевао „међусобно признање Косова и Србије“ као и за то да пет чланица ЕУ које нису признале независност Косова то учине. У платформи се помиње и намера Приштине да учествује у сукцесији бивше СФРЈ јер је Косово било њен конститутивни део.

Куртијева влада чини услугу Београду

Владајућа гарнитура у Приштини, предвођена Куртијем, има најекстремнију идеологију, иако се диче тиме да немају „ратну биографију“, каже Челић. Стога, додаје, нова приштинска платформа не представља изненађење.
„Пре ће бити да је реч о томе да Куртијева влада жели да избегне преузете обавезе претходних власти у Приштини. Имам утисак да ово није његова самостална акција и да је вероватно реч о потезима који су координисани са неким од центара моћи на Западу“, сматра наш саговорник.
Да је реч о тактици која за циљ има избегавање преузетих обавеза и одуговлачењу наставка преговора Челић закључује по томе што је програм приштинске владе екстремнији и радикалнији од претходног и стога нереалан. Србија ову платформу не може и неће да прихвати, а пет европских земаља неће признати независност Косова, јер то ни до сада нису учиниле, свака из свог разлога.
„Мислим да на известан начин Приштина чини услугу Београду. Сматрам да су српске власти до сада показале, најблаже речено, и висок степен толеранције, и висок степен кооперативности.  Зато мислим да је време да се коначно у преговорима реафирмишу принципи Резолуције 1244. а они су, подсећам, поштовање територијалног интегритета и суверенитета Србије и висок степен аутономије за КиМ. Верујем да је то на чему, у овом часу, Београд мора да инсистира, не као противтежу нереалним захтевима Приштине, него као гест који ће значити да преговори морају да се врате у оквире међународног права“, категоричан је Челић.

Приштинска жеља за југословенским наслеђем – празна прича

„Коначни циљани споразум обухватиће сва нерешена питања од сукцесије бивше југословенске федерације у којој је Косово било конститутивни елемент“, пише у Куртијевом програму.
Истина, некадашња САП Косово била је конститутивни део југословенске федерације, али истовремено је била и део СР Србије, наглашава Челић.
„Та ствар није тако једнозначна јер постоји двојство положаја Косова у оквиру Југославије. Према уставу из 1974, Косово је било заступљено како у органима Федерације тако и у органима Србије. Према томе, неспорно је да је, и по том антисрпском уставу из 1974, Косово било у оквирима Србије“, објашњава Челић и додаје не може бити говора о сукцесији унутар једне државе.
„Ту се огледа противуречност позиције садашњих приштинских власти“, закључује Челић.
„Реципроцитет“ је била кључна реч, како програма прве Куртијеве владе за преговоре са Београдом, тако и током изборне кампање. Такође, нови програм не предвиђа ни ревизију Бриселских споразума, а подсећамо да донедавно ни једно обраћање новоизабраних приштинских званичника није могло да прође, а да се та тема не помене.
У новом програму не помињу се но обавезе преузете Вашингтонским споразумом, чијем се потписивању Куртијево Самоопредељење противило, нарочито подели језера Газиводе.
Коментар