Наравно осим тога, са прослављеним фудбалером и једном од последњих југословенских класичних „деветки“ на коју нападач Фјорентине Душан Влаховић неодољиво подсећа, неибежне теме биле су васкрснуће фудбалске репрезентације Србије под командом новог селектора Драгана Стојковића Пиксија и Андрије Живковића у дресу ПАОК, као и доминација Олимпијакоса и Црвене звезде.
Дарко Ковачевић био је онај прави голгетер, да ћушне лопту у гол, да је главом закуца у мрежу, убица из шеснаестерца, али су такви нападачи у модерном фудбалу права реткост. Ипак, Ерлинг Брат Холанд и Душан Влаховић, враћају веру у те чувене старе „дуге деветке“.
Пре свега се то односи на маестралног 21-годишњег Србина у дресу Фиорентине, који је минулог викенда успео да изједначи резултат Дарка Ковачевића из сезоне 2002/03. када је у „лигама петице“ постигао 20+ голова у једној сезони.
Влаховић је са два гола бацио на колена Лацио и земљака Сергеја Милинковић-Савића (2:0), па његова тржишна вредност вртоглаво расте. У реду за потпис стоје Реал, Ливерпул, Тотенхем и бројни други клубови који машу десетинама милиона, али је он чврсто на земљи, што је потврдио у интервјуу за Спутњик. И док фудбалски свет у чуду прати све оно што ради бивши нападач Партизана, Дарко Ковачевић из сунцем окупане Атине, поручује да није изненађен „рафалима“ које широм Италије редовно испаљује Влаховић.
„Дете се развило у праву 'звер'. Пре неколико година, када сам био у Фудбалском савезу Србије видео сам на једном мечу у Пазови да је постигао два гола за репрезентацију У19. Постигао је два гола као права деветка. Ретки су такви нападачи, као некада Саво, ја, Моријентес. Већ тада смо Саво и ја причали о њему. Видело се да Влаховић долази, да стиже, и да ће бити добар, прави шпиц“, поручује на почетку разговора Ковачевић.
Да ли вас тандем Влаховић – Рибери подсећа на тандем из Реал Сосиједа, који сте чинили са Нихатом Кахвечијем, када сте без проблема „решавали“ и најтврђе одбране у Примери?
- Подсећа ме, у оба тандема има по један брз и продоран, и по један висок. Само да је Рибери млађи једно десет година (смех). Али, генерално слично заиста. Један нижи и један виши, Рибери одигра, а Дуци главом или ногом реши, тако је и с нама двојицом било. Подсећа, подсећа, како не...
Фасцинантно је да Влаховић има свега 21 годину и да из недеље у недељу постиже голове у једној од физички најзахтевнијих лига. Како то коментаришете?
- Видело се још док је био у Партизану да је потенцијал, да не измишљамо сад топлу воду. Изабрао је праву екипу. Његов карактер и то што је жељан доказивања и рада су га довели где јесте. Убеђен сам да се неће зауставити, он је такав. Ради за себе, за екипу. Дете које је са 17 година отишло из Србије у Италију је порасло, и сада му се дешавају све те лепе ствари. Србија има страшан тандем Митровић-Влаховић и то радује. Један од најбољих у Европи. Ако Влаховић овако настави, мислим да ће израсти међу три до пет најбољих нападача у Европи. Од њега зависи, фудбалске среће и избора клуба. Е сад, може да се деси и да остане у Фиорентини, која је такође велики клуб.
Увелико трају поређења са Холандом из Дортмунда, који прети да надмаши једног дана чак и Месија и Роналда, с обзиром на голове које редовно постиже. Да ли су за поређење Холанд и Влаховић?
- Обојица су грађени ко праве деветке. Јесу, како да нису. Холанд је најбољи пример фантастичног избора екипе, страшан играч кад пусти корак. Мало је можда крупнији од Душана, али су сигурно два најперспективнија центарфора у Европи. Холанд је из Салцбурга је прешао у Дортмунд, велики клуб и направио је одличан потез за себе. Експлодирао је у Дортмунду, жељан је да напредује и то се види. Тако исто би требало и Влаховић да извага шта му је најбоље. Не желим ништа да саветујем, само констатујем. Битно је да Дуци не полети, да настави како је кренуо, а с обзиром на његов карактер знам да неће стати. Не треба ништа да јури, већ хладном главом да донесе одлуку. Ако оде из Фиорентине добро да изабере следећи клуб.
Да ли би Шпанија у коју сте ви отишли управо из Италије, била можда идеална дестинација за Влаховића?
- Легла би му феноменално. Шпанија је фантастична и када је живот, и када је фудбал у питању. Дуци може да игра у свакој лиги јер има квалитет, има висину, има технику, има одличну леву ногу. А причамо о детету које има тек 21 годину и које тек треба да покаже, потврди свој квалитет.
Још један Србин блиста ове сезоне – Андрија Живковић. Каријера је била под дебелим знаком питања због свега што је доживео као играч Бенфике, али је долазак у Солун учинио да васкрсне. Иако је играч љутог ривала ПАОК-а, сигурно да вам је драго када видите шта се ради „српски Меси“...
- Жиле је добар играч, потребно му је да игра константно. Као и Влаховићу, неко мора да верује у њих и да им пружи шансу. Константно даје голове и то свакако радује. Увек говорим да је младим играчима најбитније да играју. Тако је и мени било када сам био у Јувентусу, мунутажа је битна, пун си снаге и енергије, желиш да играш и да дајеш голове.
У Грчкој ништа ново, ваш Олимпијакос је шампион?
- Олимпијакос, то је доминација последњих неколико година, откако је 2010. године Маринакис узео клуб. Највише се улаже, игра се Лига шампиона, тако да је просто сувишно трошити речи. Види се све из дела.
Србија се појачала новим селектором. Долазак Драгана Стојковића Пиксија као да је подигао екипу, дигао је из којекакве летаргије после бродолома у финалу баража за ЕВРО против Шкота. Како коментаришете све што раде „Пиксијеви орлови“ – седам бодова и три квалификациона меча за СП? Преокренули су против Ираца, надокнадили „минус 2“ против Португалије, победили Азербејџан...
Драган Стојковић Пикси
© Фото : ФСС
- Пикси је прави човек на правом месту. Он је требало и раније да дође, сећате се, константно су биле те приче, често се о њему размишљало, а сада су се склопиле коцкице. Нема већег имена у југословенском фудбалу. Он је наш најбољи фудбалер икада, прави, рођени лидер. И да знате, код њега неће бити искакања. Када то кажем, мислим да неће бити поштеда и одлазака из репрезентације. Тешко да ће и неко рећи нешто против њега, јер зна против кога говори. Пикси је своју енергију пребацио на момке, тај неки његов стил игре. Није имао пуно времена, али види се да момци 'гину' на терену. Па нека бољи победи. Имали су и среће да се дигну, против Ираца, Португалије.
Играли сте са Стојковићем у репрезентацији, кажете да је рођени лидер, можете ли да се присетите како је то тада изгледало?
- Ја и Сава смо били клинци када смо прикључени репрезентацији у којој је Пикси био лидер. Играли смо заједно на Мундијалу 1998. године у Француској и била нам је част да играмо с једном таквом величином. Он је наша последња права десетка и нико не може да се пореди са њим. Сећам се како је увек тражио лопту када је најтеже, како се 'спусти' па крене сам напред. Увек је желео да победи, красила га је креативност, дриблинзи, не треба о њему трошити речи. Понављам, последњајугословенска десетка.
Сматрате да би Србија са њим могла да оствари циљ и да се пласира на Светско првенство? Само први иде, а прва је Португалија...
- Треба веровати, није фраза. То је Пикси од првог дана усадио играчима, да верују, а ја знам да могу да буду прави када је најпотребније. Да могу да победе Португалију у гостима, прошли пут смо тамо одиграли 1:1. Седам бодова из прва три меча показују да можемо са свима да се носимо, надигравамо. Зашто не бисмо отишли у Португал да добијемо? Боже мој, и да будемо други, ту је бараж или да одемо као најбољи други.
Александар Митровић
© AFP 2023 / PEDJA MILOSAVLJEVIC
Реченица две, и о Александру Митровићу, човеку који је исписао историју као најбољи стрелац на вечној листи, а догодило му се да против Шкота баш он промаши пенал и буде трагичар... Како сте ви све то видели, доживели?
- Митар је стварно пример како треба да се понаша у репрезентацији. Од њега треба сви млађи играчи да уче. Даје све за репрезентацију, са њим сам сарађивао када сам био у ФСС. Феноменалан момак, спреман да изгине на терену, колико само снаге има. Не игра у Фуламу, а онда дође у репрезентацију и покида. Сам себе натера да буде најбољи, дечко има 26 година, а толико ствари је направио, као да има 30+ година. Не питајте ме колико ми је било тешко када је промашио. Он то није заслужио. Али, после се вратио и дао оне голове.
И за крај Црвена звезда. Четири везане титуле, прошлог викенда победа над Златибором с убедљивих 6:1...
- Пратим, видим све. Доминација, шта друго рећи. Момци су за полувреме дали шест, а могли су седам, осам. Драго ми је, види се да се озбиљно ради на Маракани и да екипа има високе амбиције, напашће се Лига шампиона, сву срећу им желим“, поручио је легендарни Дарко Ковачевић у разговору за Спутњик.