Нестварни дарови природе: 10 најчуднијих воћки на свету /фото/

На свету постоје десетине хиљада различитих врста воћа, а колико год било необично, у разним крајевима света је део свакодневне исхране – чак иако нама не изгледа као да је са ове планете. Представљамо вам десет егзотичних дарова природе који се истичу својим необичним изгледом, специфичним мирисом и укусом или несвакидашњом применом.

Дуријан је монументални плод дрвета из рода дурио, који је бодљикав споља а кремаст изнутра. Ово необично воће толико смрди да га је забрањено унети у неке хотеле и авионе у југоисточној Азији. Његов мирис описују као комбинацију трулог лука, течне смоле и канализације, а понекад се може осетити и са веће удаљености. Свакако, реч је о азијском деликатесу који управо због тога многи желе да пробају. Дуријан се додаје у све, од палачинки, преко сладоледа до соса за тестенину, пише Национална географија.

Ацкее је тропско воће које на Јамајци има почасно место на столу. У комбинацији са усољеном рибом чини јамајчанско национално јело. Та моћна комбинација се налази и на јеловнику најбржег човека на свету – Усеина Болта. Иако се добро снашло на Јамајци, ацкее потиче са запада Африке, одакле је у карипску земљу допутовало пре око 400 година. Личијев рођак ацкее, за разлику од азијске трешње, не сме се јести сиров.

Асам келуби, асам паyа или елеиодоxа можете пробати на Борнеу, али допашће вам се једино ако волите кисело. Лимуни су „мале бебе“ за ово необично, округласто воће прекривено грубом кором које острвљани киселе и користе за кување.

Покок ајаиб или „чудесно воће“ расте на западу Африке и у Азији и има заиста чудесне способности. Мале црвене бобице садрже миракулин, гликопротеин који заварава чуло укуса на начин да се горко и кисело чине слатким, због чега се вековима користи као здрава замена за шећер. Бобице су саме по себи киселкасте, без изражених арома и укуса.

Соланум мамосум је отровно воће које у разним језицима има бројне сликовите називе као што су „брадавичасто воће“, „кравље виме“ или „глава лисице“, због специфичног облика. Биљка се узгаја у украсне сврхе, а у Азији се сматра да доноси изобиље. Соланум мамосум је у породици патлиџана, парадајза и кромпира, али се никако не сме јести јер је отровно - изазива мучнину, повраћање и пробавне тегобе. Пореклом је из Јужне Америке, али се узгаја и у Азији, Мексику и на Карибима.

На Филипинима можете пронаћи цалабаш или „чудесно дрво“ на којем расту велики и округли, зелени плодови који могу тежити и до осам килограма. Осим што с њима засигурно можете вежбати или куглати се, на Филипинима се кора користи уместо посуда. Унутрашњост је бела, без израженог укуса и мириса, али се не препоручује конзумација у великим количинама јер може изазвати мучнину.

Монстера делициоса је воће уз које би требало да се дели упутство за употребу. Незрело воће је препуно оксалне киселине, која се користи као избељивач дрвета. Они који погреше и загризу га пре него што сазри ризикују да изазову јаку иритацију грла и коже. Међутим, зрело воће је заиста укусно. Стручни назив који сугерише да се ради о „укусном чудовишту“ потиче од необичног, рупичастог изгледа листа због кога се назива и „швајцарски сир“.

Иза назива меските крије се око 40 различитих врста ниског дрвећа које расте у сунчаним и сувим деловима Америке. Махуне које расту на стаблима се једу као воће, али се чешће мељу у брашно. У махунама се налазе семенке величине оних у јабукама, само што су жућкасте. Укус воћа подсећа на кукуруз или грашак, а с обзиром на тврду, влакнасту текстуру, махуне је боље искористити за напитке попут замене за кафу или безглутенско брашно.

Банана „хиљаду прстију“ једна је од многих необичних врста банана на свету. Минијатурне банане од тек неколико центиметара су фине и слатке, а расту у огромном свежњу, са чврсто збијеним стотинама банана, који може бити дугачак и неколико метара. Иако изгледају као воће по мери неких патуљастих бића, једу се и гуле као и свака друга банана.

Коко де мер је највећи орах и најтеже воће које расте на Сејшелима. Красе га сликовити називи попут „даминог воћа“ или „стражњице“. Осим самог изгледа, необичне су и острвске приче које круже око тог воћног дива. Према народним легендама, велики ораси долазе са дна океана, а неки га сматрају рајским воћем, чак га и називају плодом спознаје или знања. Прича се и да је морски кокос уклет, а користио се и за разне ритуале и као противотров.