Директор Евроазијског безбедносног форума, проф. др Митар Ковач подсећа на историјску противуречност која постоји између два народа у територијалном смислу и у погледу државности Палестине и односа према Јерусалиму.
Прети ли ескалација инцидената широм Европе и света
„Наравно да се повремени сукоби и чарке не дотичу само ова два народа, већ чине разделницу сврставања на једну или другу страну многих држава и то не само на Блиском истоку. Зато можемо рећи да ће овај проблем и у наредном периоду „запљуснути“ све делове света где живи популација јеврејског и палестинског народа или тамо где се њихови интереси дотичу. Наиме, кроз миграције је у Европу дошао један део палестинског народа или симпатизера палестинске идеје, па ће се кроз те уличне протесте и немире њихово незадовољство пренети и на тај простор“, оцењује Ковач.
Ипак, верује наш саговорник, протести у другим државама изазвани ескалацијом израелско-палестинског сукоба биће под контролом снага безбедности тих земаља.
„Они ће то сасвим сигурно сматрати својим приоритетом и учинити све да дође до раздвајања тих етничких скупина или ће, пак, раздвајати места одржавања скупова једне и друге стране. Међутим, када је реч о Блиском истоку, сигурно је да ће се појачати сврставање држава из тог региона на једну или другу страну, у смислу дипломатске, политичке, па и посредне војне помоћи и подршке. Овај сукоб, ако се у извесној блиској будућности смири, ипак ће се, на жалост, континуирано понављати, као што је често био случај и у прошлости, јер је реч о непомирљивим интересима једне и друге стране“, упозорава Ковач.
Све зависи од дужине трајања актуелног сукоба
Како за Спутњик каже експерт за међународне односе др Срђан Перишић, обим и интензитет „преливања“ сукоба Израела и Палестине на Европу и САД зависи, пре свега, од тога колико ће трајати актуелна ескалација односа између Јевреја и Палестинаца у Појасу Газе.
„Ако би њихов сукоб на Блиском истоку потрајао, онда постоји могућност да ће Палестинци организовати шире и веће протесте испред амбасада Израела или синагога у другим земљама. Али, цела ова ситуација је свакако део једног ширег дешавања на Блиском истоку и у арапском свету, где су Сједињене Америчке Државе у последњих десет година направиле хаотичну ситуацију, почев од арапских пролећа, дакле са једне стране изазивајући грађанске ратове у арапским државама, а, са друге стране, подржавајући Израел у односу према Палестинцима. У суштини, све ово што сада гледамо је последица америчког и уопште западног мешања у том делу света, јер су иза себе остављали не решене, већ појачане конфликте и девастиране државе“, сматра Перишић.
И Митар Ковач верује да се однос Израела и Палестине рефлектује кроз однос других држава, попут пре свега, Ирана и САД.
„У региону Блиског истока између ове две државе има спорних стратешка питања, а по изјавама званичника видимо да Иран и САД имају дијаметрално супротна виђења о томе ко је узроковао последње сукобе на релацији Израел-Палестина. Зато, извесно затишје које може наступити у погледу војних операција од стране Израела или Хезболаха овај проблем ипак неће решити на дуже време и увек постоји опасност од наставка сукоба, даљих војних акција и страдања цивилног становништва“, указује Ковач.
У америчком граду Њујорку су се испред израелског конзулата сукобиле две групе демонстраната - оних који подржавају палестинску страну и оних који сматрају да је у обрачунима једина жртва Израел.
Полиција је успела да између њих постави металну ограду, али они су и даље насртали једни на друге и прескакали мрежу како би се обрачунали и физички. Палестински демонстранти појавили су се са макетом тенка и транспарентом „Слободна Палестина“, тражећи од међународне заједнице да коначно реагује и помогне Палестини да коначно оствари своју вишедеценијску жељу да добије своју државу. С друге стране, Израелци су указали на то да је њихова земља стално на удару палестинске терористичке групе Хамас.