Чињеница да је једна од највећих америчких компанија за транспорт нафтних деривата, Колонијал пајплајн, привремено обуставила своју делатност због хакерских напада, што је узроковало несташице и скок малопродајних цена бензина, али и унутрашња економска ситуација и начин вођења спољне политике, Американце све више подсећа на период када је председник био Џими Картер, каже саговорник Спутњика.
Америка се вратила у седамдесете
Кесић додаје да председник Џозеф Бајден и екипа око њега на сваки начин покушавају да сруше ту перцепцију, па говоре о томе да је све ово што се дешава само привремено.
“Међутим, америчку економију из дана у дан прате нови удари, попут оног од прошле недеље када је дошла вест да је створено само 200.000 нових радних места, иако се очекивало да ће их бити преко 1.200.000. То је доста уздрмало поверење у економску политику ове администрације, а пре само неки дан дошао је и нови ударац – индикатори за пораст цена показују да је скок био више од 4 посто, а очекивања су била да ће скок цена бити максимално 3,6 посто. Тако да имамо једну ситуацију да је сама администрација поставила мерила за отварање економије, али ти циљеви не само да се не постижу, него су промашаји много већи него што је било ко у новој администрацији могао и да посумња”, оцењује Кесић.
Неповерење грађана расте, примећује наш саговорник, а стање на берзи, која је у паду већ неколико дана за редом, говори да ни финансијска тржишта не верују гаранцијама које долазе од стране Бајденове администрације и уверавањима да је ово стање само привремено, и да очекују да ће инфлација бити један од озбиљнијих проблема за Сједињене Америчке Државе.
Економска политика на мети критика и у редовима демократа
На питање да ли су, имајући све ово у виду, оправдане критике на рачун Бајденовог амбициозног програма за финансирање обнове економије и социјалних давања, Кесић каже да потези америчких власти не наилазе само на критике републиканаца, већ и на све гласнија упозорења водећих америчких економиста из редова демократа.
“И они говоре да је била грешка да се толико стимулације уноси у економију у време када се она сама природно враћа и све више отвара. У појединачним државама, чак и оним које воде демократе, видимо да ће у року од две или три седмице доћи до укидања већине мера везаних за ковид и потпуног отварања економије. Сада је проблем у томе што је стимулација везано за незапосленост допринела томе да ми тренутно имамо преко осам милиона послова за које нема потражње од стране радника. Ти мали привредници не могу да попуне радна места јер се радницима не исплати да се врате на посао пошто имају боља примања када седе код куће и примају социјалну помоћ коју је у економију “убризгала” савезна држава”, објашњава Кесић.
Зато појединачне државе, додаје он, поготово републиканске, сада доносе мере којима се укидају права на та додатна средства, само да би могли да врате раднике на та радна места.
“Мислим да је преамбициозна агенда коју је себи поставио председник Бајден, а коју је донео и под притиском левице у тој странци која му је нужна за политички опстанак, поготово у Конгресу. Он је донео неке мере да би њих задовољио, али сада дефинитивно видимо последице по економију – од укидања добрих радних места везано за традиционалне енергетске изворе, до тих нових пореза које планира да уведе. Све то је доста пољуљало поверење не само на берзи, већ и међу обичним грађанима, јер им је јасно да сада имају мање пара у џепу него пре само шест месеци”, примећује Кесић.
То, како каже, јесте кључан фактор јер доприноси томе да се неповерење у нову администрацију шири.
“Имамо велику кризу на јужној граници са мигрантима, имамо кризу у спољној политици где администрација која је најавила да се “Америка враћа на велика врата”, сада малтене седи и чека да види како ће се ствари решити на Блиском истоку у новом сукобу Израелаца и Палестинаца. Имају проблем са Кином, имају проблем са Русијом, па је јасно да сви ови проблеми утичу и на економско поверење. Зато можемо очекивати и нови талас лоших индикатора што се тиче америчке економије”, категоричан је Кесић.
Инфлаторни притисци само питање времена
Према мишљењу економисте Бранка Павловића, пакети помоћи за опоравак привреде и социјална давања које је америчка влада усвојила или ће тек усвојити, заправо су једино што је нова администрација и могла да уради.
“Са становишта консолидације власти унутар Америке то им уопште није глуп потез. Наиме, када се саберу сви ти пакети помоћи, они су око 5700 милијарди долара, што је огроман износ који ће сасвим извесно довести до значајног раста БДП-а Америке и до повећања запослености. Тај пораст ће свакако бити мањи од очекиваног, али када све буде у функцији то ће довести до оптимизма и осећаја да ствари иду у добром правцу. Са друге стране, ово на шта економисти указују је врло оправдано и питање је времена, односно не да ли ће доћи до инфлаторних притисака, већ када и у ком обиму”, објашњава Павловић.
Он додаје да пацификовање свих незадовољних у Америци није ни могуће, јер је актуелна администрација исцрпла све медијске блокаде, а остало им је готово 100 милиона огорчених Американаца.
“Зато морају да им дају новац и неку економску перспективу, а то не могу да ураде другачије него упумпавањем нових количина новца. Али, у неком тренутку их заиста чека инфлација, која ће сама по себи довести до раста камата, пре свега до раста референтне каматне стопе, а онда последично и до раста комерцијалних камата. То ће учинити проблематичним дуг Америке, који је огроман и износи око 29 хиљада милијарди долара. Подсећања ради, 2008. године пре економске кризе, дуг је износио 14 хиљада милијарди долара. Они су дакле до данас удвостручили тај дуг, који је врло велики на нивоу привреде и на нивоу грађана. У том смислу ће се Америка наћи пред проблемом, не толико ове, колико у наредним годинама”, указује Павловић.
Групација која је постављена око Бајдена, каже наш саговорник, заправо игра једну игру у којој нема другог избора осим ових потеза које вуку.
“Тако да са њихове тачке гледишта ово упумпавање пара, које су узгред буди речено својевремено оспоравали Трампу, уопште није глупо, а када дође инфлација онда ће видети шта ће са њом да раде. Нисам склон да у овом тренутку прогнозирам на коју страну ће то изаћи јер америчка позиција зависи и од тога шта ће се дешавати на међународном плану и у међународној економији и није извесно колико ће из свега тога Америка изаћи оштећена, а колико не. Мислим да ће се тржиште радне снаге стабилизовати у САД до краја ове године, па ће порасти и унутрашња тражња и они ће остварити значајан привредни раст ове године, можда од 6 процената, па у том смислу не видим неке ударце које би ове године америчка привреда претрпела”, оцењује Павловић.
Проблем са снабдевањем горивом у САД траје већ шест дана, а људи у паници праве залихе и чекају сатима на бензинским пумпама. Највећи проблеми су на југо-истоку земље, а видео снимци са бензинских пумпи показују да често долази до сукоба јер људи постају нервозни у дугим редовима, а многи Американци гориво точе и пакују у пластичне кесе због чега су надлежни морали да реагују.
Прочитајте још: