Као редитељ је радио на култним остварењима попут „Балканског шпијуна“, „Три карте за Холивуд“, „У име оца и сина“, а занимљиво је да је Николић био тај који је дао прву главну улогу Бреду Питу у филму Тамна страна Сунца.
Николић је рођен у Никшићу 1942. године, а занат у кинематографији добро је испекао током 60-их и 70-их година као телевизијски камерман Радио-телевизије Београд.
Као врстан директор фотографије сарађивао је са редитељима попут Лордана Зафрановића, Живка Николића, Ватрослава Мимице, Милана Јелића, Власте Радовановића и Мише Радивојевића.
Режирао је нека од култних остарења попут Балканског шпијуна (заједно са Душаном Ковачевићем), Три карте за Холивуд, Балканска браћа, У име оца и сина.
Остаће упамћен и по томе што је Бреду Питу дао једну од његових првих главних улога на филму и то у остварењу Тамна страна Сунца. Филм је снимљен као америчка копродукција са СФРЈ и Канадом, а поред Пита нашли су се Шерил Полак, Гал Бојд, Милена Дравић, Соња Савић...
Николић је својевремено рекао да је, иако се на кастингу за улогу у Тамној страни Сунца појавило 400 глумаца, без дилеме одабрао Пита.
За свој сниматељски рад награђен је са две Златне арене у Пули – прво за филм Бештије (1978), а онда и за Живот је леп (1985).
Златну арену за режију поделио је са Душаном Ковачевићем за Балканског шпијуна.
На Софесту 2016. године награђен је са статуетом Слобода, за допринос филмској уметности за камеру.
Истакнути редитељ у филмским круговима је, између осталог, био познат по томе што је непогрешиво препознавао потенцијал у младим глумцима.
Погледајте шта је Божидар Николић открио у недавном интервјуу Спутњику одговарајући на питања ко је највећи шпијун на Балкану, али и како је Бред Пит реаговао на његову понуду за нови заједнички пројекат.