Србе сабрати око сећања: Нови директор Музеја жртава геноцида открива за Спутњик свој први потез

Ово за Спутњик каже историчар Дејан Ристић који је у среду именован за в.д. директора Музеја жртава геноцида и истиче да се у тој установи пре свега види као члан истраживачког тима који је потребно ојачати.

„Музеј жртава геноцида је основан 1992. године посебним законом, а Народна скупштина управо је усвојила његове измене и допуне да се седиште Музеја из Крагујевца сели у Београд, јер је институција фактички све време у Београду. Музеј ће тиме добити могућност да коначно добије свој стални простор, зато што га он безмало тридесет година нема, а пре свега, нема изложбени простор. Идеја је да у сарадњи са Владом дођемо до одговарајућег простора уз помоћ Министарства културе, то је нешто на чему ћу прво радити“, каже нам Ристић.

Он додаје да је на њему велика одговорност, јер наше друштво, без обзира на стравична страдања која смо преживели кроз историју и даље у недовољној мери негује културу сећања.

„Полазим и од тога шта свако од нас као грађанин ове земље, припадник српског народа, може да уради на обогаћивању и објективизацији свог знања о жртвама, а пре свега о жртвама нашег народа. Са друге стане, свакако да је важно да постоји институционализована култура сећања. Она већ постоји кроз читав низ институција, читав низ активности које оне спроводе, издавачку делатност, изложбе, уметнички програма, филмску продукцију. Музеј жртава геноцида ту има важну, драгоцену улогу“, каже Ристић.

Наш саговорник додаје да у овој установи ради мали тим од свега шест запослених, па се нада да ће добити подршку и за његово проширење новим, афирмисаним стручњацима.

Нови вршилац дужности директора Музеја каже да је до сада с пажњом пратио рад те институције, а у неким пројектима је и сам учествовао. То је, каже, добра, угледна установа културе пред којом је пуно посла.

„Ми обично умемо да пребацимо одговорност на друге, али када је култура сећања у питању, у томе сви морамо да учествујемо. То је одувек био мој став и неће се променити. Потребно је да се окупљамо, да конструишемо своју културу сећања, да јој дамо одговарајући садржај, да са пијететом и сазнањем о томе шта се десило прилазимо успомени на жртве, саме догађаје, конкретне личности, конкретне историјске процесе који су довели до огромних жртава које је наш народ преживео. Пре свега мислим на злочине геноцида који су почињени најпре у Другом светском рату“, каже Ристић.

Он додаје да ће се потрудити да се сарадња са релевантним међународним установама која већ постоји, обогати и прошири.

Ристић је последњих неколико година радио у „Филмским новостима“ као стручни консултант, али и сценариста историјских филмова.

Рад на новој функцији биће његов четврти ангажман у националним институцијама културе, радио је у Државном архиву Србије, а био је и на челу Народне библиотеке Србије.

Широј јавности је познат као човек који представља националну историју, често на популаран начин, кроз издаваштво, али и отворену сарадњу са медијима. Међутим, добар део професионалне каријере Ристић је посветио Холокаусту.

„У више наврата од 2008. године био сам стипендиста израелске Владе, похађао сам специјализоване едукације у Јад Вашему, учествовао на међународним научним конференцијама на тему истраживања и образовања о Холокаусту, са посебним акцентом на култури сећања. Иза мене је читав низ радова на тему Другог светског рата који се односе на реконструкцију меморијала, а у оквиру тога и културе сећања“, каже Ристић.

Он је од 2013. до 2015. године обављао и функцију државног секретара за културу у Влади Републике Србије. У то време руководио је обновом бројних меморијала из периода Другог светског рата.

Под његовим стручним надзором обновљени су споменици и спомен подручја Кадињача, Шумарице, Јабука код Панчева, Логор Црвени крст у Нишу, Јајинци и читав низ локалитета у Београду, између осталог, Јеврејски меморијал на Лединама.

Досадашњи директор Музеја, Вељко Ђурић Мишина, који је, према речима нашег саговорника, дао огроман допринос самом научном истраживању, али и управљању Музејом, иако одлази у пензију, остаће за њега везан, како би наставио своја истраживања.

„Било би штета изгубити таквог стручњака“, каже Ристић на крају разговора за Спутњик.