Према његовим речима, тако нешто заглавило би многе ствари на Косову.
„Потпуно разумем да је веома важно суочити се са прошлошћу. Питање тужбе против друге државе, међутим, мислим да је врло проблематично и можда погрешан начин за напредак. То је због тога што би то био веома дуг процес, многе ствари на Косову могле би да се зауставе и није познато како ће се то завршити. Потпуно је неизвесно да ли идете на Међународни кривични суд или Међународни суд правде. А потом, и политички – тужити једну државу за геноцид, то значи да целу државу приводите правди, сви заједно, само да би се учинило једно. Веома је важно, чак и за Немачку, када погледамо историју моје земље, да се суочите са прошлошћу, али кривица је увек индивидуална и ово мора бити начин“.
„Мислим да у тренутним околностима, ако ме питате, да ли је то прави корак, одговор је – не, није. Видео сам да влада такође планира да успостави Институт за прикупљање доказа, али то би могло да се користи за кривично гоњење појединачних криваца, као у случају Југословенског суда“.
Према Родеу, пример Немачке треба следити у региону успостављањем заједничких комисија за уџбенике са суседним земљама, тако да се историја предаје на сличан начин, а не контрадикторно.