Овако, у данима када се у РС слави Дан Војске РС, политиколог Војислав Савић коментарише питање утапања Војске РС у Оружане снаге БиХ из 2006.
„У том периоду високи представник лустрирао је и сменио неколико десетина функционера. Када имате тако велики потрес, имате могућност да доносите одлуке и намећете ствари које нису изворна воља народа“, каже Савић.
Обнова Војске Републике Српске немогућа због Бошњака
Питање ревитализације ВРС покренуо је недавно и представник Срба у Председништву БиХ Милорад Додик, који је 12. маја, на Дан ВРС истакао да је утапање ВРС у ОС БиХ највећа озбиљна историјска грешка српских представника која може бити исправљена тако што ће српски припадници у Оружаним снагама БиХ баштинити традицију ВРС и српског народа.
„Војска Републике Српске данас живи у народу као мит и стварност. Мит јер је због њеног постојања одбрањена слобода Републике Српске, а стварност зато што је могуће поново брзо да се мобилише у пуном саставу ако затреба“, додао је он.
Питање обнове ВРС данас је, према Савићевим речима, готово немогуће, јер бошњачка политичка елита одбија разговоре са представницима Срба на било коју тему, надајући се да све могу да добију притиском међународне заједнице и посредством одлука високог представника као што је био случај у прошлости.
Из истог разлога, додаје Савић, незахвално је говорити и о будућности ОС БиХ.
„Мислим да је неопходна њихова реорганизација, да овакве какве данас постоје нису неопходне, нити имају сврху. Али, једини начин да се реорганизују јесте да то уреде ентитети и да се утопе у организационе структуре на ентитетском нивоу, а сами знамо колико би то било мртво слово на папиру“, каже он.
Ствари су се промениле и ВРС би требало обновити
Додикова изјава потпуно је разумљива, напомиње историчар Чедомир Антић и додаје да у потпуности подржава отварање дијалога о обнови ВРС. Када је 2006. ВРС укинута, читава српска политичка елита била је под великим притисцима, подсећа он – ВРС је утопљена у ОС БиХ након неколико измишљених инцидената, какво је било наводно шпијунирање америчких снага у Бијељини.
„То је било врло сложено време, ВРС је по бројном стању била на минимуму, била је у врло тешком финансијском положају. Да су остале две војске, војска Федерације БиХ вероватно би пробила односе снага успостављене после Дејтона и ко зна како би све данас функционисало“, наводи Антић.
Са друге стране, познато је да Устав БиХ није промењен како би била укинута ВРС, тако да ОС БиХ нису усклађене са уставом. При томе, ОС БиХ јединствене су у свету, и по организацији, и по томе што у свом саставу имају више официра и подофицира него војника, национално подељене и ограничене по бројности. из тих чињеница Антић закључује да ОС БиХ не може да буде снага која ће унитаризовати БиХ.
„Чињеница је да су се ствари промениле и чињеница је да, ако се већ отвара питање устава, треба размишљати о обнови ВРС. РС у оквирима својих овлашћења може и ако је могуће, у оквирима оних права која сваки устав пружа једној, како федералној јединици или ентитету, тако и држави, да у извесној мери обнови оружане снаге и преко обуке цивила и преко организације, чак и преко невладиног сектора“, напомиње Антић.
Такву праксу имају многе европске државе, па зашто не би и РС, пита се Антић.
Војска Републике Српске утопила се у Оружане снаге БиХ 2006, а тадашњи председник Републике Српске Драган Чавић, одлуку о укидању Министарства одбране назвао је болном, али доприносом будућности.
Након укључивања ВРС у ОС БиХ, сва војна складишта стављена су под заједничку контролу ОС БиХ и Мировних снага. Убрзо се показало да је то отворило врата бројним злоупотребама трговаца оружјем.
Део војне опреме је уништен као „вишак наоружања”, док је један део, преко бројних приватних компанија, продат другим земљама, нарочито Грузији. Део оружја из залиха ВРС нашао се и у рукама сиријске опозиције.
Према Закону о одбрани Босне и Херцеговине, традицију Војске Републике Српске у заједничким оружаним снагама земље наставља Трећи пјешадијски (Република Српска) пук, смештен у Бања Луци. Међутим, према одредбама закона о одбрани БиХ, команда пука обавља само свечане функције и нема административну и оперативну надлежност.