Иако је „мијењао“ идеологије и државе, он је не само остајао на власти, већ је постајао све јачи.
У овом тридесетогодишњем периоду, излаз и помоћ тражио је „пружајући“ руку сарадње и, до тада политичким противницима. Као што је 1993. позвао представнике Народне странке и ЛСЦГ да уђу у његову Владу. Истина, видјевши његове праве намјере, убрзо су је и напустили.
Након великог раскола у његовом ДПС-у (1997.) склопио је политички савез са Народном странком и Социјалдемократском партијом за изборе 1998. А након избора 2001. године, подршку његовој мањинској Влади, пружио је и Либерални савез…
Након великог раскола у његовом ДПС-у (1997.) склопио је политички савез са Народном странком и Социјалдемократском партијом за изборе 1998. А након избора 2001. године, подршку његовој мањинској Влади, пружио је и Либерални савез…
И тако, без прекида, успијевао је да нађе савезнике.
И тако, све у континуитету, увијек је неко прихватао његову понуду.
А за то вријеме, и све албанске, бошњачке, хрватске националне партије, били су његове политичке савезнице. И када се чинило да му нема „излаза“, успјешно је налазио спас.
Тако су, када је СДП 2015. изашла из већинске ДПС Владе, за опстанак његове извршне власти – глас „за“ почетком 2016. на скупштинском засједању, дала три посланика дотада опозиционе Позитивне Црне Горе.
И тако је г. Ђукановић и успијевао да буде власт.
А оно што је и „занимљиво“ је да су скоро сви политички субјекти који су му у неким ситуацијама и прискочили у помоћ – у међувремену нестали са политичке сцене.
Можемо се надати да, поучене овим и оваквим искуством, као и политичком судбином неких странака које су сарађивале са Милом, и које су нестале, Демократе и УРА неће прихватити позив господина Ђукановића, у формирању „заједничког грађанског блока“ и да ће га одбити, каже за Спутњик историчар Џевдет Пепић.
Јер, додаје наш саговорник, њему тај и такав блок треба, више да остане и опстане на власти, него што он толико „брине“ о, како каже – опстанку Црне Горе!
Прочитајте и: