Епоха нових геолошких налазишта у Русији није готова, развој нових технологија допринеће лакшој експлоатацији тешко доступних ресурса а,истичу стручњаци, извор нових залиха нуди и производња нафте из шкриљаца.
Генерални директор руског Националног фонда за енергетску безбедност Константин Симонов рекао је за Спутњик да наведене процене представљају одраз геолошких истраживања.
„Да сам ја на месту званичника који износе ове цифре, давао бих објашњења. Сви су прочитали да Русија има залиха нафте за још 59 година, а природног гаса – за 103 године, што не значи да ћете се за 103 године пробудити у Русији, а тамо неће бити ниједног молекула гаса. У суштини, реч је о тренутним геолошким залихама, односно о ономе што смо до сада открили. Истовремено, смањују се налазишта нафте, али не и гаса. Поред тога, арктичка зона практично није истражена. Мора се имати у виду да су наведене бројке такозвани коефицијент залиха из тренутне производње нафте и гаса. Односно, то су оне резерве које су геолошке организације пронашле и уписале у државни биланс стања“, појаснио је експерт.
Револуција нафте из шкриљаца
Симонов наглашава да епоха геолошких проналазака у Русији није готова, али и да, као што показује искуство САД, нове технологије омогућавају потпуно другачију процену резерви и производног потенцијала.
„Револуција нафте из шкриљаца је, на пример, показала да, заправо, када промените модел процене резерви, можете пронаћи нове залихе тамо где их наизглед уопште нисте очекивали. Класичан пример је држава Тексас која се препородила захваљујући револуцији нафте из шкриљаца. С тим у вези, развој технологија ће такође омогућити нове проналаске. Стога нисам посебно забринут за залихе традиционалног угљоводоника. Пре 15 година главни страх је био да ће свет једноставно физички остати без нафте, али ова уплашеност је елиминисана након револуције нафте из шкриљаца. Испоставило се да у свету има много више нафте и гаса него што смо очекивали“, рекао је Симонов.
Он је додао да такође, треба имати у виду и на пример гасне хидрате који хипотетички могу бити од помоћи, уколико залихе нафте или гаса заиста нестану.
Зелена енергетика засад неисплатива у Русији
Када је реч о нетрадиционалним угљоводоницима, Симонов објашњава да су то угљоводоници који се производе иновативним методама, на пример нафта из шкриљаца и континентални гребени у дубоким водама. Односно, то су ресурси који су тешко доступни за експлоатисање. Експерт наводи да поред тога, постоји и алтернативна, то јест зелена енергетика.
„Свака држава требало да процењује свој будући енергетски биланс полазећи од енергије коју има или нема, и од тога колико ће коштати производња горива и електричне енергије из разних врста носилаца енергије. Поставља се питање: ако о зеленој енергетици размишљају у Данској или Немачкој, које су стални увозници угљоводоника, да ли Русија онда треба да копира дански енергетски модел. Русија је највећи извозник угљоводоника, док је Немачка његов велики увозник. Глупо би било да Русија свој енергетски сектор гради на истим принципима као Немачка. Ми имамо потпуно другачији енергетски систем, климу, територију и резерве угљоводоника којих нема у Немачкој. Ако у Русији почну да развијају обновљиву енергију, узимајући у обзир климу у земљи, то ће значити да само копирамо модел других“, сматра Симонов.
У зимском периоду када су у Русији температуре јако ниске, соларне или ветроелектране сигурно неће моћи да обезбеде довољно топлоте, те је стога зелена енергетика засад неисплатива у Русији, закључио је Симонов.