Енглескиња је недавно против Италије по 124. пут у каријери представљала своју репрезентацију, али пут од 123. наступа до тада није био лак.
Тридесетпетогодишњакиња је последњи пут за национални тим наступила у марту 2020. године, пошто се у међувремену борила са „најтежом повредом коју је икада имала“.
„Нико није знао шта ми је. Ишла сам код разних специјалиста, радила разне скенере и тестове, ишла код неуролога... све сам живо радила“, присетила се Хантер.
Сара никако није успевала да пронађе одговор на своја питања, а у једном тренутку, како открива, доктори су престали да се брину за њену каријеру, пошто је у питање доведено то да ли ће моћи да има нормалан живот.
„Изгубила сам снагу леве руке и то је утицало на моју свакодневицу. Нисам могла да завежем пертле, да држим ствари, да једем...“.
Разни доктори и специјалисти пет пуних месеци нису успели да пронађу узрок њене повреде, па је рагбисткиња кренула да размишља и о пензији.
У недавном дуелу Енглеске и Шкотске селектор је одлучио са Хантер није спремна за повратак, а она му је одговорила питањем да ли може да буде водоноша саиграчицама.
„Она ја фантастични вођа и много нам је недостајала. Код ње је сваки тренинг исти - или радимо 100 одсто, или не радимо“, рекао је Сајмон Мидлтон, селектор репрезентације Енглеске.
Сара признаје да вероватно никада неће бити на нивоу на којем је претходно била, али јој главни циљ остаје учешће на Светском првенству 2022. године.
„Ако ово значи да нећу играти сваки минут сваке утакмице, али да ћу моћи да проживим нови сан и освојим још једно Светско првенство, онда то бирам како бих могла да играм што је дуже могуће“, додала је Сара Хантер.