Мрачна страна дигитализације: Драматично унапређени методи напада могу да уздрмају и државе

Последњи такав случај који је привукао пажњу јавности уздрмао је САД. Највећа америчка компанија за пренос прерађене нафте у тој земљи „Колонијал пајплајн“ обуставила је све своје операције пре око недељу и по дана због хакерског упада. То је довело до несташице горива и изазвало панику широм Америке, где су људи сатима чекали на бензинским пумпама и правили залихе нафтних деривата.

У међувремену је компанија одговорној хакерској групи „Дарксајд“ наводно платила откупнину у износу од 75 биткоина, односно пет милиона долара, па су капацитети дистрибуције обновљени. Иако су сви ситеми поново покренути пре скоро недељу дана, у појединим савезним америчким државама и даље нема горива на пумпама.

Уредник интернет портала РТС-а Зоран Станојевић подсећа да је и раније било ситуација да хакери упадну у неки систем и блокирају га, а потом траже откупнину у замену за приступ. Ипак, он предочава да се током протеклих година, а поготово у 2020, начин рада хакера веома убрзао, као и да су њихове вештине почеле да се изнајмљују – они направе софтвер за упадање у систем, а неко други нападне и уцењује жртву.

„Те ствари су се драматично унапредиле у мери колико се и дигитално друштво унапредило. Сам начин упадања, крађе, уцењивања је потпуно другачији него што је био пре пет, шест година. Притом, системи одбране и свест о потреби да се бранимо није толико порасла. У овом случају, хакери су изнајмили софтвер који је неко искористио да закључа систем ’Колонијал пајплајна‘“, каже Станојевић за Спутњик.

Социолог др Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука, наглашава да је дигитално доба у друштво донело огроман притисак на приватност и безбедност система и велику потребу за самообразовањем.

„То је као трчање око све мањег броја столица. Сваки пут морате да смислите додатну заштиту да ти подаци не би били ’проваљени‘ и све више морате да водите рачуна о томе да се заштити ваша анонимност, а с друге стране, неке ствари морате да искључите, ако хоћете да заштитите приватност. То страшно мења наше животе, што не примећујемо нарочито“, напомиње Стојиљковић.

Он додаје да је друштво постало зависно о дигитализацији и да је веома осетљиво у том погледу:

Станојевић истиче да су људи и компаније у дигиталном свету угрожени онолико колико су себе у том свету изложили, а обично, како каже, ни појединци ни фирме не штите себе довољно на интернету.

„Суштина је у томе да људи морају озбиљније да размишљају о томе како ће се штитити. То је најважнија ствар. Фирме морају да имају много развијеније системе и за ’бекаповање‘ и за аутентификацију, да не може тако лако да се уђе. Ми ћемо имати све више примера тога да наши подаци и уопште наш компјутер или мобилни телефон у будућности буду страшно угрожени ако их не будемо штитили на довољно добар начин“, напомиње Станојевић.

Он предлаже две мере заштите података од хакерских напада: редовно „бекаповање“, тј. чување података на диску који није везан за систем у ком обично радимо и који није на интернету и периодично ажурирање лозинки и система за одбрану од сајбер-напада.

Станојевић указује и на то да је у случају „Колонијал пајплајна“ нервоза у фирми била већа од потребе да се хакерима „покажу зуби“, али и подсећа да та компанија није прва која је попустила пред условима сајбер-нападача.

„Сигнал је лош, зато што говори да се исплати бити криминалац, да се исплати бити хакер, а будући да се врло ретко ухвате они који то раде, то онеспокојава. Апсолутно сви ће рећи да не треба плаћати откуп, јер се тиме само стимулишу и храбре криминалци, да наставе с тим послом. Али, ако је неко очајан, посао трпи и постоји опасност да, као у Америци, питање постане још озбиљније, онда делује да је пет милиона долара мала цена за ту несрећу која их је задесила“, закључује Станојевић.

Нападачима нарочито на руку иду криптовалуте, које је скоро немогуће повезати с неком особом у дигиталном свету, па безбедносне службе имају велике потешкоће да идентификују сајбер-нападаче, односно уцењиваче.