Ово је мишљење политичког аналитичара Драгомира Анђелковића који каже да се план о брисању граница односи на то да границе буду проходне као унутар шенгенске зоне. Значи, ради се о једној врсти интеграција по узору на Европску унију.
Србија није упала у постављену замку
„Србија је на овом Самиту ставила до знања свима да границе држава морају да буду у складу са Повељом УН и да не могу једнострано да се мењају. Ово се тиче Косова где је релевантна Резолуција 12 44 по којој је Косово и Метохија део Србије. Дакле, не може да се се прича о непроменљивости граница, а да неко признаје Косово као независну државу,“ истиче Анђелковић.
Председник Србије Александар Вучић који је присуствовао Самиту рекао је да је задовољан осталим закључцима али да се Приштина једина побунила због термина „брисање граница“.
„Изашли смо са тог Самита изневши свој став, а то је да не прихватамо двојне стандарде. Изашли смо тако што смо јасно ставили до знања да то не прихватамо и то је наша, да је назовемо, победа“, додаје саговорник Спутњика.
Покушај да се изнуди признање Косова
Анђелковић каже и да је сврха Самита да ставове земља Балкана приближе што више тежњама и жељама, пре свега, Европске уније.
Данијел Игрец, магистар правних наука из Љубљане оцењује да је овогодишњи састанак лидера земаља Западног Балкана на Брду код Крања неопходно посматрати у контексту покушаја Брисела да од Србије изнуди признање тзв. Косова.
„Циљ иницијатора састанка није био да се учесници обавежу да ће поштовати принцип непромењивости граница на Балкану, јер да заиста имају ту жељу, онда њихове земље никада не би признале једнострано проглашену независност Косова. Да су заиста привржени поштовању државних граница онда не би представницу Приштине ни позивали да учествује на састанку оваквог формата,“ сматра он.
Суштина самог састанка, додаје, крила се у покушају да се изврши додатан притисак на Србију и да се добије њена сагласност да неће нарушавати границе и територијалну целовитост Косова, онако како га доживљавају у Бриселу, као суверену и независну државу.
Додатни притисак на Србију
„То би био веома важан корак који би Приштини омогућио да ојача своје напоре за стицањем чланства у УН. То је стратешки циљ ЕУ и САД, а они овакве састанке користе као механизам за афирмацију геостратешких и геополитичких интереса на Балкану. Срећом, Србија није прихватила да игра према њиховим правилима. Одбијањем да прихвати принцип неповредивости косовских граница наша земља послала је снажну поруку да не одустаје од Резолуције 1244 и да је једини оквир у којем је могуће постићи компромисно решење за КиМ само и искључиво међународно право и границе Србије, које су признате одлукама УН,“ наводи Игрец.
Он закључује да из закључака које је јавности представио словеначки председник Борут Пахор видимо да Приштина није постигла свој циљ. Заједничка декларација се усредсређује на заједнички европски пут земаља Западног Балкана и не садржи експлицитне одредбе које би потврђивале неповредивост тзв. косовских граница, онако, како су оне једнострано исцртане у западним амбасадама 2008. године.
Прочитајте још: