Димензије црногорске заставе која ће се на Дан независности завијорити на Цетињу, надомак Ћипура су, како је саопштио један од организатора догађаја Игор Дамјановић, 100 пута 50 метара или скоро 5.000 квадратних метара.
Како прецизира Дамјановић, заставу је скројила фирма „Ласер” из Босне и Херцеговине, а од 19. априла до 7. маја 2021. године прикупљан је новац за њену израду.
„За израду заставе уплаћено је 18.721,10 евра, готово 3.000 евра више од суме неопходне за њену израду. Од сакупљеног новца, фирми ’Ласер‘, коју смо ангажовали за шивење заставе, до сада је уплаћено 8.000 евра. За царину и порез заставе дали смо 1.300 евра; за бакље 1.000 евра, што је укупно 10.300“, казао је Игор Дамјановић, иницијатор пројекта.
Пошто је новац, по Дамјановићу, до сада успјешно дониран, он жели да се доток пара и даље настави и додаје да ће бити искоришћен за ватромет, који кошта око 5000 евра. Иницијатор читаве работе сматра да ће величина заставе оборити Гинисов рекорд.
Поред података о цени заставе, црногорска јавност, посебно на друштвеним мрежама, пратила је и коментарисала информације о донаторима новца за шивење највећег црногорског барјака.
Ко су донатори за „црногорску заставу за Гиниса“
Прва дама Црне Горе, Лидија Ђукановић уплатила је тако 500 евра, јављају црногорски медији, док су скромније уплате дали посланик ДПС-а др Јевто Ераковић, који је допринио овом послу 30 евра – чак три пута више од главног актера афере „Коверта“ Славољуба Мига Стијеповића, који је донирао скромних 10 евра.
Медији пишу да је фолк пјевачица Јадранка Барјактаревић, која је доспела у жижу интересовања након што је пјевала на комитским скуповима, уплатила 200 евра за шивење највеће црногорске заставе.
Застава ће, иначе, бити подигнута 21. маја на Цетињу на крану који је постављен на паркингу Туристичке организације Цетиња.
Срби из Берана спремају тробојку
У међувремену, Срби из Берана су, поводом обиљежавања Дана независности, најавили да спремају заставу дугачку 350 метара, објављено је на Фејсбук профилу групе „Бунт ЦГ”.
„Спрема се највећа застава на овим просторима, 350 метара. Ко други, него Срби из Берана“, стоји у објави.
Интрига са заставама није заобишла ни Котор. Црногорска застава која је у понедељак постављена на которским бедемима, уклоњена је по налогу Општине Котор, јављају медији.
У сусрет обиљежавању 21. маја – Дана независности Црне Горе, на основу ријешења предсједника Општине Котор Владимира Јокића, радници ДОО „Комунално Котор“ по налогу которске Дирекција за уређење и изградњу, за викенд je почелo постављање државних застава у граду. Акција кићења града је настављена у понедељак, када је на которским бедемима, такозваној Цитадели, као и прошле године, постављена велика црногорска застава. Заставу на бедемима поставили су тројица запослених у Општини Котор. Истим лицима који су поставили заставу стигао је истог дана налог из Општине да је уклоне, што су они и учинили. Заставу су потом вратили у магацин. Нико из Општине Котор није објаснио зашто је велика црногорска застава уклоњења са бедема.
Будва је дотле украшена заставама Црне Горе, ЕУ и тробојкама. Коментаришући тробојкама које су постављене на улицама у Будви, потпредсједник Владе Дритан Абазовић каже да би требало да се мање говори о тим стварима, а више о економији и да људи насиједају на провокације оних који желе такве провокације да изазову.
Вицепремијер није данас директно одговорио да ли сматра да је предсједник Општине Будва Марко Царевић провокатор.
„Мислим да су те ствари сувишне. Немам никакву потребу да стајем у заштиту било кога. Изађимо више од тога. Дан је независности, нека га људи прославе. Ко не жели, нека остави на миру људе који желе да га прославе“, рекао је Абазовић.
Прочитајте и: