У тексту се наводи да иза тога стоји чињеница која узнемирава Запад - „Кина је пејсмејкер нашег доба, а ми следимо Кину у новом облику државног капитализма“.
„У институционалној конкуренцији (са Кином) Запад није одбацио кинески модел, већ је одговорио државним капитализмом“, додаје се у тексту у ком је наведено и пет карактеристика.
Прво, монетарни систем централне банке у Кини не само да даје подстицај реалној економији, већ и гура додатни капитал у тржишни циклус с невиђеном снагом. То може, не само да стимулише економију, него и да прошири обим.
Друго, Запад мења свој имиџ државе благостања: пензије, дуготрајна нега, здравствено осигурање и осигурање за случај незапослености више се не узимају здраво за готово као државна давања, већ као облик узајамног осигурања.
Треће, држава постаје покретачка снага у борби против климатских промена, у развоју електричних возила и процесу дигитализације.
Четврто, држава не само да формулише законе и прописе за предузећа, већ такође игра све већу улогу и на пољу учешћа. На пример, амерички председник Џо Бајден покренуо је највећи инфраструктурни и образовни програм у историји да би се такмичио са Кином. Ове године очекује се да ц́е амерички државни дуг (однос према БДП-у) достићи 133,64 одсто, пренео је Кинески интернационални радио.
Пето су „Тихе институционалне промене: Запад ради исто што и Кина“. Тајни пример ове тихе промене система је „кинески модел“ који импресионира високим стопама раста и убрзаним темпом иновација, наведено је у тексту немачког недељника.