.JPG){kind=link}
Аутор чланка подсетио је да је садашњу цркву направио руски архитекта, а у њеном осликавању учествовали су и руски живописци – Виктор Васњецов и Петар Мјасоједов, и бугарски – Антон Митов и Иван Мрквичка.
„Како бисмо заиста искористили ‘најозбиљније руско присуство’ у центру Софије, неће бити довољно само једно преименовање. Потребно је уништити сам храм и саградити нешто на његовом месту. Русофоби и тврдоглаве присталице преименовања треба ово да објасне људима, а не да се праве наивни“, наводи аутор чланка.
Еру социјализма пратила је и „чудна, сулуда и бесмислена“ жеђ за преименовањем, али присталице ове идеје постоје и данас, чини се да су њихови предлози на први поглед исправни, пише аутор. Име Александра Невског заиста је далеко од историје Бугарске, али он није случајно изабран: руски војсковођа био је заштитник Александра Другог ослободиоца, чији је споменик такође подигнут у центру Софије.
„Ако не поштујемо своје претке и њихову вољу, не поштујемо ни саме себе. Важне су традиције, народне светиње и њихово историјско сећање. Ко нам је дао за право да занемарујемо вољу стотина хиљада људи, обичних Бугара – вредних радника с краја 19. века, који су сакупљали новац за изградњу храма посвећеног јунацима Руско-турског рата? Зар ови скромни и достојанствени грађани и сељани, трговци и занатлије не заслужују наше поштовање? Зар га не заслужују државници, свештеници и посланици Уставотворне скупштине 1879. године који су донели одлуку (о изградњи)?“, приметио је аутор.
Подсетимо, у Софији је 10. маја одржана конференција за штампу грађанске иницијативне групе која је предложила да се демонтира споменик совјетској војсци и размисли о преименовању храма-споменика Александра Невског. Православна саборна црква саграђена је у Софији у част „подвига ослободилаца чија се крв помешала са крвљу ослобођених“ после ослобођења Бугарске од Османског царства у Руско-турском рату.
Прочитајте још: