Одговор на питање да ли је Колумбо заиста био Ђеновљанин из данашње Италије очекује се након закључка анализе који би требало да буду објављени у октобру.
Тада би се могле потврдити и неке од других бројних теорија које спекулишу је он био Хрват, Шпанац, Португалац, Грк или чак и Пољак, наводи АП.
О раним годинама славног морепловца из 15. века зна се мало, а важан напредак у стварању комплетнијег профила истраживача који је умро пре 515 година учињен је 2003. када су ДНК анализе потврдиле да су кости покопане у гробници у севиљској катедрали заиста Колумбове.
Након тог налаза група истраживача са Универзитета у Гранади, која проводи испитивања, зауставила је рад зато што тадашња технологија везана за ДНК није била прецизна и захтевала је велику количину генетичког материјала.
Пошто је у међувремену наука напредовала, Хосе Антонио Љоренте, професор медицинске форензике са Универзитета у Гранади, сматра да је дошло до радикалног побољшања у ДНК анализи па је сада могуће анализирати јако мале фрагменте узорака.
„Не постоје сумње са наше стране што се тиче његовог италијанског порекла, али ми можемо да пружимо објективне податке који би затворили низ постојећих теорија“, рекао је Љоренте.
Истраживачи тренутачно раде на четири комадића Колумбове кости, седам коштаних остатака, на зубу његовог сина Хернанда, а такође и на десетак фрагмената кости његовог брата Дијега, који су у лошем стању.
Ти остаци ће бити послати на генетичку идентификацију у лабораторије у Риму и Фиренци у Италији, као и у лабораторије у Мексику и Америци премда се истраживање координира из Гранаде, али такав независан поступак више лабораторија је потребан како би се постигла објективност резултата.
Љоренте лично верује у опште прихваћену теорију према којој је Колумбо био Ђеновљанин, али додаје да је циљ пројекта решавање неких загонетки и контрадикција у историјској причи и добијање што је могуће веће количине информација како се више не би расправљало о пореклу Колумба.
Прекоокеанска путовања овог великог истраживача у име шпанске монархије од 1492. и 1504. године отворила су врата европској колонизацији Америке, које су Европљани тада називали Новим светом.
Колумбо је умро 20. маја 1506. и сахрањен је у манастиру у шпанском граду Ваљадолиду, премда је наводно тражио да буде сахрањен у Америци, а одатле су му остаци премештени прво у Севиљу, па у Доминиканску Републику, затим на Кубу и на крају поново враћени у Севиљу, пренео је Танјуг.
Гост Спутњика недавно је био председник Друштва српских родословаца „Порекло“ Јовица Кртинић, који је представио резултате великог истраживања о генетичком пореклу Срба из Старе Херцеговине, али и какви су резултати ДНК појединих Хрвата и Бошњака који су желели да се тестирају: