Мали је на конференцији за новинаре истакао да је тај пројекат изузетно важан за грађане Србије, као и да је један од шест приоритетних пројеката које је ЕУ дефинисала када је реч о енергетској повезаности Централне и Источне Европе.
„Овај гасни интерконектор ће нам обезбедити не само сигурно снабдевање гасом, већ и довољне количине гаса за привреду и домаћинстава, а свесни смо да се наша привреда убрзано развија и да јој је неопходно све више гаса“, рекао је Мали.
Министар финансија је казао да је пројекат значајан и због диверзификације руте од којих Србија добија гас, односно да осим добијања гаса преко Мађарске, завршетком тог пројекта имаће и другу руту.
Подсетио је да је тај пројекат и део инвестиционог плана „Србија2025“ и да је, између осталог, важан у борби за чистију животну средину, као и да ће допринети расту наше економије и БДП-а.
Вредност пројекта гасног интерконектора Србија-Бугарска, према процени ЕИБ-а, износи 85,5 милиона евра, од којих ЕИБ у виду кредита обезбеђује 25 милиона евра, 49,6 милиона је бесповратно суфинансирање ЕУ из ИПА фондова, док ће се остатак трошкова покривати из буџета Србије и сопствених средстава ЈП „Србијагас“.
Потписивању уговора присуствовали су и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић и шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици.
За бесповратну помоћ од 49,6 милиона евра за финансирање тог пројекта потписан је споразум у децембру 2018. између Владе Србије и Европске комисије.
Наиме, 11. јануара ове године расписан је јавни позив за избор надзора на пројекту гасне интерконекције Србија-Бугарска, што је био први корак у припреми за почетак изградње новог гасовода.
Министарство финансија, Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава ЕУ, расписао је у марту тендер за радове на изградњи тог гасног интерконектора.
Како је наведено у тендеру, радови укључују изградњу двосмерног магистралног гасног интерконектора МГ10 Ниш-Димитровград на територији Србије, између система природног гаса Србије и Бугарске, као и градњу четири мерно-регулационе станице и пратећих објеката.
Цев за гас биће дугачка око 109 километара, величине је ДН700 и имаће радни притисак од 55 бара.
Почетак градње се очекује крајем ове године, а планирани капацитет гасовода Ниш-Димитровград је 1,8 милијарди кубика годишње, у плану је да буде оперативан 2023. године.
Реализацијом пројекта обезбеђује се диверзификација праваца и извора снабдевања гасом, што ће значити већу сигурност снабдевања Србије и региона и омогућити даљи развој дистрибутивне гасне мреже у централној, источној и јужној Србији, пренео је Танјуг.
Идеја изградње гасне интерконекције ради диверзификације праваца и снабдевача гасом постоји већ готово три деценије, а Споразум о изградњи гасовода Ниш-Димитровград потписан је још 2010. године.