Иако су купе на глави биле уобичајена ствар у египатској уметности током више од једног века, њихова сврха и значење су за нас били мистерија. Археолози никада нису пронашли овај енигматски објекат у гробницама, што је неке стручњаке навело на помисао да је у питању само симболички приказ, нешто попут ореола које имају свеци и анђели у хришћанској иконографији.
Међутим, међународни тим археолога је ипак пронашао прве физичке доказе овог необичног украса за косу, према студији која је 2019. године објављена у часопису „Антиквити“. Откриће потиче из гробница у Амарни, где стручњаци са Универзитета Кембриџ реализују „Амарна пројекат“. Амарна је древни египатски град чије је храмове подигао Ехнатон – фараон за кога се верује да је био Тутанкамонов отац.
Амарна је изграђена у 14. веку пре нове ере и била је значајна око 15 година. У овом граду је живело око 30 хиљада људи, али је само око 10 процената припадало богатој елити иза које су остале раскошне гробнице. Остатак становника је био обичан народ, из нижих друштвених слојева, сахрањен у много скромнијим гробницама. Управо у овим гробницама, које обично не садрже драгоцености, археолози су пронашли остатке купастих украса за главу 2009. године.
Археолог Ана Стивенс се и даље сећа тренутка када је пре једне деценије пронашла прву купу у једној од обичних гробница. „Било је веома, веома другачије, ни налик ономе што смо до тада видели у гробницама“ присећа се Стивенсова. Купасти предмет изнад женске лобање је изразито подсећао на необичну декорацију за главу до тада виђену само на египатским уметничким делима. Купасти украс је пронађен у још једној гробници одрасле особе неутврђеног пола.
Једна од популарних теорија о намени овог необичног предмета сматрала је да су купе биле испуњене парфимисаном машћу која се топила на глави и имала улогу древног, миришљавог гела са косу. Ипак, открића из Амарне су оповргла теорију о производу за стилизовање косе.
Купе нису биле ничим попуњене, већ су у питању празне шкољке обмотане црно-браон органским материјалом, највероватније тканином. Обе купе су имале хемијске трагове воска и тим је закључио да су биле направљене од пчелињег воска – јединог природног воска за који се зна да је коришћен у древном Египту. Ипак, трагови воска нису пронађени у коси најбоље очуваног скелета.
Имајући у виду уметничке асоцијације између овог објекта и рођења детета, као и чињеницу да је артефакт пронађен у барем једној гробници одрасле жене, археолози верују да су купе на неки начин повезиване са плодношћу. Ипак, тешко је схватити њихово значење због чињенице да су пронађене у гробницама обичних људи.
„У египатској иконографији, купасте украсе на глави најчешће су носили припадници елитних кругова друштва, мада се могу видети и на главама неких слуга“, објашњава Никола Харингтон са Универзитета у Сиднеју. Велики број уметничких дела из гробница у Амарни приказује особе које носе купе док се припремају за сахрану или приношење жртава. „У основи, купе су ношене у религијским приликама“, додаје Харингтон.
Такође, Харингтон има своју теорију о идентитету жена чије су главе красили купасти украси – могуће је да су у питању плесачице. Оба скелета су имала фрактуру кичме, док су на једном уочене и придружене дегенеративне болести. Иако би се проблеми са костима могли приписати стресном животу и тешком физичком раду нижих слојева египатског друштва, Харингтон истиче да су преломи због премора и компресивне фрактуре чести код професионалних плесача.
„Можда су купе обележавале плесаче као чланове заједнице који су служили боговима. То би могло да објасни зашто су, упркос свом ’скромном покопу‘, ипак сахрањени са купама на глави“, закључује Харингтон.
„Ипак, без опширнијих археолошких доказа не постоји начин да сазнамо како су купе заправо коришћене и да ли је њихова употреба била широко распрострањена. Нажалост, можда никада нећемо ни открити“, наводи Стивенсова.
„Током раних дана египтологије, радови су били ужурбани и помало неорганизовани. Данас се користе софистициране археолошке технике које ће, надамо се, идентификовати и заштитити купасте украсе у будућности. Ипак, постоји могућност да је њихово присуство у раније откривеним гробницама било потпуно потцењено“, додаје она, преноси Национална географија.
Па чак и ако су ове две купе једине које су опстале до данас, случајно откриће и даље има вредност.
Археолози имају доста сазнања о елитним члановима друштва древног Египта захваљујући административним записима и богато осликаним гробницама. Ипак, због ретких писаних и уметничких артефаката о нижим слојевима друштва, њихови животи су много мистериознији за савремене истраживаче. Недостатак информација о већини становника древног Египта чини ово откриће још драгоценијим и служи као подсетник на бројне, још увек неиспричане приче.
Прочитајте и: