Европа плаћа гасну конекцију Ниш – Софија, да елиминише руски гас

Изградња гасне интерконекције између Ниша и Софије је политичка прича на којој инсистира ЕУ да би спречила утицај Русије на Балкану кроз енергетику. Зато га је и помогла са близу 50 милиона евра, јер његова екплоатација не би исплатила улагања.
Sputnik
Стручњак за енергетику, уредница портала „Енергија Балкана“, Јелица Путниковић тако гледа на гасну интерконекцију Србије и Бугарске, која ће са наше стране ићи од Ниша до Димитровграда на граници са Бугарском, што ће коштати 85,5 милиона евра. Даљу изградњу до Софије преузеће комшије.

Да елиминише руски гас, Европа плаћа  

Влада Србије је са Европском инвестиционом банком управо потписла споразум о кредитном аранжману у висини од 25 милиона евра за изградњу нашег дела тог гасног интерконектора. Бесповратна средства ЕУ чине 49,5 милиона евра, док ће остак новца обезбедити Србија из буџета.
„Један део новца смо добили од ЕУ као грант, финансијску помоћ, јер је тај пројекат означен као некомерцијални, што значи да ће се он тешко исплатити током експлоатације, не само због малог капацитета гасовода, већ зато што је Србија обезбедила сигуран правац снабдевања  гасом, изградњом Турског тока преко Бугарске до Србије“, објашњава  Пуниковићева.
Гасовод Балкански ток
Капацитет гасне интерконекције од Ниша до Софије је 1,8 милијарди кубних метара гаса , а Балканског тога, 15, 7 милијарди.
На питање шта ће онда за нас значити та гасна интерконекција капацитета 1,8 милијарди кубних метара, какве потребе може да задовољи када већ добијамо гас из Бугарске краком Турског тока, капацитета 15,7 милијарди кубних метара гаса, наша саговорница каже да  на тој гасној конекцији инсистира ЕУ. Она жели да направи алтернативу снабдевања земаља на Балкану гасом који није руски, а тај гасовод до Софије ће омогућити у Србију и доток америчког гаса из грчке луке Александропулос када тај терминал ЛНГ-а буде завршен.

Потрошња гаса већа од капацитета гасовода 

Путниковићева не пориче да јесте реч о једном виду енергетске безбедности, али и указузје на чињенице:
„Нишка конекција неће моћи да надомести потрошњу гаса у Србији уколико би дошло до ситуације да Балканским током не можемо да добијемо гас. У том случају та интерконекција са Бугарском неће моћи да подмири потрошњу гаса у Србији, јер Србија већ сада троши више од две милијарде кубних метара гаса годишње, што је више од капацитета те нтерконекције. За неке екстремне ситуације Србија има складиште гаса у Банатском двору, али и функционалну гасну конекцију са Мађарском преко Хоргоша, одакле смо добијали гас док није прорадио Балкански ток“. 
Саговорница Спутњика при том напомиње да још није извесно када би та гасна интерконекција могла да профункцинише, јер бугарска страна још није почела радове на својој деоници иако су пре нас добили бесповратну помоћ ЕУ, такође од 50 милиона евра.
Заставе Сједињених Америчких Држава и Европске уније у Бриселу
Диверсификацији праваца и извора снабдевања гасом, на којој инсистира Америка, а подржава ЕУ, је покушај блокирања руског гаса на европском тржишту.

Амерички гас и даље на чекању

Она напомиње да се пуно прича о америчком течном гасу који ће танкерима стизати у грчку луку Александропулос на северној обали Егејског мора, у близини границе Грчке и Турске. Терминал у тој луци, односно плутајуће складиште ЛНГ, као ни постројење за регасификацију утечњеног гаса, још нису изграђени. Уз то, Грци, како каже, још раде на томе да обезбеде партнере који ће градити гасовод према Бугарској, а ни Бугари нису завршили свој део гасне интерконекције са Грчком.
Наша саговорница, међутим, не сумња да ће од тога који ће гас у Србију стизати том интерконекцијом са Бугарском зависити пре свега од цене, односно од комерцијалних аранжмана које ће Србија направити. Она подсећа да је гас из ЛНГ терминала скуп, а да азербејџански гас који из Каспијског мора преко гасовода ТАП и ТАНАП стиже у југоситочну Европу, већ има своје купце и ту више нема додатних капацитета.
Уз то, Путниковићева напомиње да се руски гас из Турског тока преко Бугарске већ испоручује Северној Македонији и Грчкој и да он увелико кружи бугарским гасоводним системом, тако да ће сутра моћи да уђе и у гасовод у Димитровграду. 

Као резервна гума

Тако се прича о диверсификацији праваца и извора снабдевања гасом, на којој инсистирају Америка и ЕУ, и у случају гасне интерконекције са Бугарском опет врло лако може завршити као и до сада – куповином руског гаса.
„Ово јесте политичка прича, јер  ЕУ инсистира на томе да би се спречио утицај Русије на Балкану кроз енергетику, али неће нам шкодити. То вам је као када имате резервну гуму. Можда је никада нећете искористити, али је свакако добро да је имате“, закључује Путниковићева за Спутњик.
Коментар