Кинеске власти оцениле су да „виртуалне валуте нису подржане било каквом стварном вредношћу“ и забраниле у среду финансијским институцијама и платним компанијама да пружају услуге везане за криптовалуте. Банке и компаније за плаћање више не смеју да прихватају криптовалуте нити да их користе као средство плаћања. Забрањено је и пружање услуга штедње и осигурања, отварање рачуна...
Вредности криптовалута тог дана су претрпеле јак ударац. Биткоин се са око 40.000 долара „сурвао“ на чак 30.202. Етеријум је пао са 2.600 на нешто мање од 2.000 долара, а контроверзни доџкоин изгубио је више од 24 одсто вредности. У међувремену су ове криптовалуте почеле да се опорављају. Највише успеха у томе има биткоин, који опет вреди око 40.000 долара.
Зашто је Кина забранила криптовалуте
Директор Центра за економска истраживања Никола Корбар није изненађен потезом Кине, јер није први пут да та земља ограничава употребљавање криптовалута у финансијским токовима. Он сматра да је то заправо покушај Кине да ограничи уплив америчког капитала на своје тржиште, због тога што највећа улагања у криптовалуте долазе управо из САД-а, а потом и Европе.
„Уколико би велики број Кинеза почео да улаже озбиљан новац у криптовалуте, Американци могу да покрену продајни талас и извуку свој новац, а кинески инвеститори ту могу да изгубе паре. Мислим да су кинеске власти и из тог угла гледале шта се и како дешава. Знамо да је између Кине и Америке током Трампове администрације поведен тржишни рат“, подсећа Корбар.
С друге стране, менаџер комапније „Тендерли“, која се бави анализом паметних уговора за блокчејн технологију, Стефан Игњатовић каже за Спутњик да је Кина забранила криптовалуте због тога што жели да има потпуну контролу над свим системима на својој територији.
„Криптовалуте дају велику слободу људима да раде ствари ван контроле своје државе. Мислим на слободу у позитивном смислу. У том контексту, Кина има мотив да забрани крипто који она не контролише или у који није укључена. Кина и многе друге земље већ дуже време имају план да направе своје, националне криптовалуте. На тај начин би државе полако преузимале контролу над децентрализованим системима“, предочава Игњатовић.
Корбар сматра да забрањивањем криптовалута Кина није пропустила добру економску прилику, јер има капацитет да направи свој крипто-екосистем.
Тржиште ће се опоравити
Корбара не чуди ни пад вредности криптовалута. Био је очекиван, јер је тржиште криптовалута иначе подложно великим скоковима и падовима вредности. Он је уверен да ће се тржиште опоравити, али није сигуран у ком тренутку.
„Мислим да се ситуација неће још увек смирити. Ако погледамо позадину свих ’новчића‘, иза 5.000, од укупно 5.220, не стоји ништа конкретно, а иза мањине, њих четрдесетак, стоје озбиљна технологија и тимови. Ови остали су ту само да се ’прикаче‘ на то. Ако имате нешто иза чега не стоји апсолутно ништа, а вредносно је ’отишло небу под облаке‘, то ће само по себи, пре или касније, да се ’сруши‘“, појашњава Корбар.
Ни Игњатовића не брину осцилације вредности. Он прогнозира да ће макар најпопуларније криптовалуте, биткоин и етеријум, за до две године достићи нове рекордне цене:
„Ако причамо о томе када ће биткоин поново вредети 60.000 долара, не знам. Ако причамо о томе када треба куповати, на интернету сам видео један добар коментар с којим се слажем, а то је да ће за 10 година било која цена по којој купимо сада изгледати као багатела. То је вероватно прилично тачно. Када је у среду све кренуло да пада, 20 одсто тог пада је било из реалних разлога, попут Кине. Осталих 80 одсто је паника људи, јер све пада, па не желе да изгубе паре“.
Нове турбуленције из – Индије
Постоји шанса да Индија пође истим путем као Кина и забрани трговање криптовалутама. То би такође утицало на цене валута на тржишту, јер је Индија друга најмногољуднија нација на свету, одмах после Кине. Ипак, Корбар сматра да би се тржиште опоравило и од тога:
„Све док САД не буде на неки начин то блокирала не очекујем драстичан пад. Не очекујем да ће државе где се криптовалуте највише користе, у Северној Америци и Европи, забранити трговање криптовалутама. Ту већ постоји озбиљна правна регулатива која их прати. Већина главних мењачница су из тог географског подручја, па код њих не очекујем никакву промену. Евентуално би правна регулатива могла да буде унапређена, на томе се увек ради“.
Игњатовић предочава да не постоје никакве назнаке да би још нека земља, осим Кине и Индије, могла да забрани криптовалуте, баш због тога што велики број земаља ради на томе да направи своје криптовалуте.
„Државе су схватиле да морају да уђу у ову ’игру‘ што пре. На крају дана, државне криптовалуте ће по својој природи имати одређену предност, јер ће аутоматски бити драстично лакше увезане са осталим државним системима, попут социјалног и здравственог. Држава има предност, зато што може да интегрише крипто у постојеће процесе у друштву“, истиче Игњатовић.
Прави тренутак за улагање?
На питање да ли је ово прави тренутак за улагање у криптовалуте, имајући у виду тренутне турбуленције на тржишту, Корбар одговара да то зависи од тога да ли неко жели да тргује на кратке или дуге стазе:
„Ако хоћете да тргујете на кратке стазе, онда је ово право време за то, јер људима који тргују ’на кратко‘ највише одговарају велике осцилације. Питање је само да ли ће да ухвате добар тренутак. Људи који тргују на дуже стазе чекају и верују да ће цена још порасти. Доста људи тврди да ће биткоин до краја године вредети 100.000 долара“.
Игњатовић, пак, сматра да треба уложити у криптовалуте у овом моменту, управо због тога што је убеђен у то да ће цена валута, бар оних најпопуларнијих, наредних година значајно порасти.
Сазнајте: Хоће ли дигитални новац постати једина глобална валута
Прочитајте још: