Тринаести „Шпански метар“ – Од црног хумора до критике друштва

Луис Гарсија Берланга, познат по оштрој критици Франковог режима, вешто упакованој у црни хумор, данас важи за један од стубова шпанске кинематографије. Заједно с Хуаном Антонијом Бардемом, Берланга је персонификација обнове шпанског филма средином прошлог века.

Уз бројна друга признања, наклоност европске публике и критике, Шпанији је донео и номинацију за Оскара за најбољи страни филм 1961. године, за остварење „Сиромах на вечери“, подсећа у разговору за Спутњик Младен Савковић из Института Сервантес који организује фестивал „Шпански метар“.

Овом редитељу у част Институт Сервантес широм света организује прославу под називом „Берланга пуни 100“, у оквиру које ће у Мадриду бити приређена велика изложба о животу и стваралаштву овог синеасте, а циклус у Југословенској кинотеци је, према Савковићевим речима, један од сегмената обележавања јубилеја и организује се уз подршку Амбасаде Краљевине Шпаније у Београду.

Програм „Берланга пуни сто“ отворен је вишеструко награђиваним остварењем „Џелат“ из 1963. године, црном комедијом сниманом у време Франковог режима, чији главни јунак, запослен у погребном предузећу жели да емигрира у Немачку како би постао аутомеханичар. Његова девојка је кћерка професионалног џелата Амадеа. Када их Амадео затекне у интимном чину, приморава их да се венчају, што главног јунака предодређује за тастовог наследника, односно будућег џелата.

На програму је и филм „Ракета из Калабућа“ из 1956. године, чија је радња смештена усред Хладног рата,  као и „Јуница“ из 1985. године, својевремено најскупљи и најгледанији филм у шпанској кинематографији.

Програм у суботу, 22. маја, отвара црна комедија „Добро дошли, господине Маршал“ из 1953. године, а потом ће бити приказан и филм „Сиромах на вечери“ из 1961. године, горко-духовити осврт на класно подељено шпанског друштво средином прошлог века.

Због великог интересовања, филм „Џелат“ ће бити репризиран у недељу, 23. маја, а уследиће пројекција филма „Национална баштина“ из 1981. године.

Главни програм „Шпанског метра“ – „Савремени филм“ биће приказан од 26. до 30. маја у Дворани културног центра и Дому омладине Београда. Реч је о новијим филмским продукцијама, снимљеним у Шпанији, али и у другим земљама у којима се говори шпански језик.

„Фестивал ће отворити филм на баскијском језику 'Ане' који говори о односу и мајке и кћерке, о томе колико се често дешава да родитељи не познају довољно своју децу и шта откривају када почну да се упуштају мало више у њихов свет“, каже Младен Савковић.

У Дворани културног центра Београда биће приказани филмови из Шпаније, Аргентине, Перуа, Мексика, Чилеа и Колумбије.

На програму је и аргентинска романтична комедија „Да чудне ли љубави!“ с популарним аргентинским глумцем Рикардом Дарином, а публика ће, према Савковићевим речима, бити у прилици да види и остварења која се баве односом уметника и револуције, као и филмове који се баве малим, обичним људима и њиховом свакодневицом која и није тако обична када се погледа кроз филмску лупу.

„Публика се препознаје у тим причама, посебно када је реч о шпанским филмовима, јер нам је та кинематографија веома блиска, теме и начин на који се оне обрађују одлично комуницирају с нашом публиком“, каже Младен Савковић.

„Шпански метар“ ове године обухвата и циклус филмова насталих у земљама шпанског говорног подручја који се баве афричким заједницама у тим земљама.

„То је неколико остварења која се баве светом из мањинске перспективе. Имаћемо врло занимљив филм 'Црни Мексико' који ће публици представити потпуно другачији живот у Мексику. Ту је и филм 'Шија' који прати једног баштована који ради у имућној породици, а мора да прекине посао да би отишао на сахрану свог оца, на којој сазнаје да је он убијен. Ови филмови проблематизују и расна питања, пошто говоре о афричким заједницама у Шпанији, Аргентини, Мексику, али и о класној подели друштва, колико су, заправо, и расни и класни идентитети увек испреплетани“, напомиње Савковић.

Овогодишњи фестивал прати и изложба „MAD about Hollywood“, у Југословенској кинотеци и Галерији Института Сервантес. Поставка у Кинотеци ће бити отворена до краја јуна, а у Галерији Института Сервантес током целог лета.

„Изложба се бави животима холивудских звезда које су снимале филмове у Мадриду. Средином прошлог века, када је дошло до тектонских промена у холивудском систему великих студија, када су редитељи добили више слободе да снимају изван Америке, дошло је до тога да се холивудске продукције селе у Европу. У једном тренутку је Шпанија почела да се отвара према иностранству и те продукције су стигле у Шпанију, па је педесетих и шездесетих година велики број холивудских блокбастера сниман у Шпанији, попут филмова 'Александар Македонски', 'Спартак', 'Пад Римског царства' и многих других. У Шпанији су тих година снимали Орсон Велс, Стенли Кјубрик, глумиле су Елизабет Тејлор, Софија Лорен, Ава Гарднер, гостовали су Френк Синатра, Марлен Дитрих и многи други“, напомиње Савковић.

Изложбу чине фотографије које су делом из регионалног архива Покрајине Мадрид, а делом из разних приватних колекција, а неке од њих су први пут представљене јавности на овој изложби.

„Потрудили смо се да публици представимо како су живеле те звезде, где су излазиле и куповале, где су снимале. Један део изложбе је посвећен времену које су проводиле на сету, а други у Мадриду и околини док нису биле на снимању. Ту је мапа с обележеним локацијама, које прате где је Одри Хепберн ишла у куповину, који је бувљак обилазила Грејс Кели, где се снимао Александар Македонски“, каже наш саговорник.