Дизел серија
Дизел-електричне подморнице пројекта 677 четвртог поколења праве се од краја деведесетих година. Прва подморница „Санкт Петербург“ се тренутно налази на тестирању, док су друге две - „Кронштадт“ и „Великие Луки“ - у различитим фазама изградње. Још две ће почети да се граде 2022. године.
„Лада“ је у много чему иновативни пројекат. Пројектанти Централног конструкторског бироа морске технике (ЦКБ) „Рубин“ применили су шему са једним трупом, што није карактеристично за руску бродоградњу. Захваљујући специјалном површинском слоју, као и савременим електронским системима и високом степену аутоматизације „Ладе“ се одликују високом неприметности за подморнице ове класе.
У будућности ће подморнице пројекта 677 бити опремљени анаеробним (независним од ваздуха) моторима, који ће им омогућити да не морају да испливавају због пуњења батерија.
На „Лади“ се већ дуго ради. Датуми испорука су више пута одлагани, финансијска средства смањивана, а посао обустављан. Према речима шефа Уједињене корпорације бродоградилишта Алексеја Рахманова, проблеми су били са добављачима опреме. Због тога је било одлучено да се уместо „Ладе“ сагради шест подморница Пројекта 636.3 за Тихоокеанску флоту.
Подморница „Санкт Петербург“ је предата флоти још 2010. године. На овом броду су рађена испитивања и током експлоатације су решавани настали проблеми.
„Ладе“ су компактне подморнице, депласман им је око 1.800 тона. Под водом се убрзавају до 21 чвора, радна дубина им је 250 метара. Посаду чини 35 људи, а могу се налазити под водом 45 дана. Подморница је наоружана само торпедима и минама, док ће следећи у серији имати крстареће ракете „Калибар“.
Лансирање крстареће ракете "Калибар" са фрегате "Маршал Шапошников" у Јапанском мору
© Министерство обороны РФ
/ Незаменљиве невидљиве подморнице
Према оценама експерата, Северној флоти су данас преко потребне дизел подморнице. Тренутно су у употреби само неколико застарелих дизел-електричних подморница пројекта 877 „Палтус“. Подводне снаге углавном представљају вишенаменске и стратешке нуклеарне подморнице, а често се користе и у тактичким операцијама.
По речима бившег команданта флоте адмирала Вјачеслава Попова то представља последицу кризе 1990-их година.
„Северној флоти су увек биле потребне дизел подморнице. Сваки пројекат има своју борбену мисију, а други не може да га у потпуности замене. Главна разлика између модерних дизел-електричних подморница и нуклеарних је готово потпуна бешумност - врло је тешко открити их. Главни задатак им је: борба против непријатељских подморница“, рекао је Попов у интервјуу Спутњику.
Адмирал је објаснио да се одсуство оваквих подморница компензује другим средствима, као што су авијација, бродови и нуклеарни носачи ракета.
„Северној флоти су потребне све врсте бродова и подморница, од дизел-електричних подморница до носача авиона. Када сам командовао флотом, имали смо три бригаде дизел-електричних подморница. Постепено су отписане у складу са животним веком и заиста нисмо добили ништа што би их заменило. Одлучено је да се Црноморска флота попуни дизел подморницама, очигледно, из политичких разлога“, уверен је бивши адмирал.
Тачка додира
Током година хладног рата Северна флота је била најважнији елемент нуклеарног одвраћања. Она је добила најсавременије стратешке бродове на нуклеарни погон и ударне ракетне бродове.
Данас се историја понавља: Северна флота је добила статус посебног војног округа, а 2014. године је формирано Обједињена стратешка команда. Овде се налази најнапредније наоружање и опрема: најновије нуклеарне подморнице пројекта „Бореј“ и вишенаменске подморнице „Јасењ“. Нуклеарна ракетна крстарица „Адмирал Нахимов“ се модернизује, а затим ће и „Петар Велики“.
Северној морској флоти је предато неколико вишенаменских фрегата пројекта 22350 наоружаних крстарећим ракетама „Калибар“ и противбродским ракетама „Оникс“. Поред тога, перспективни хиперзвучни комплекс „Циркон“ се тестира на броду „Адмирал Гаршков“.
Русија тренутно не може без моћне предстраже на северу. Арктички регион привукао је велику пажњу водећих сила, јер се овде налазе велике резерве минерала. Многе државе настоје да ојачају своје војно присуство у региону. Сједињене Америчке Државе су постале активније, називајући Русију и Кину својим главним ривалима на Арктику.
Крајем прошле године Путин је рекао да будућност земље лежи у развоју Арктика и северних територија, а том темом се тада бавила и главна уредница Спутњика на српском језику Љубинка Милинчић, у ауторској емисији „Мој поглед на Русију“:
Прочитајте још: