Јокић је познат као центар који је реформисао позицију „петице“, највише захваљујући невероватним додавањима и способношћу да на више начина науди противнику.
Међутим, центар из Сомбора у првој утакмици то је успео „само“ да ради постизањем кошева, те је на крају имао 34 поена и 16 скокова, и једну асистенцију.
Кривце за то треба тражити на више места. Прво, дакле, треба видети колико је пута Јокић додао лопту саиграчима, а они из прве шутнули на кош противника.
Амерички медији пронашли су податак који каже да су кошаркаши Нагетса шутирали 1/10 из игре када би им Никола додао лопту, што је катастрофалан учинак.
Међутим, и тих десет шутева ка кошу није велика цифра, с обзиром да је Јокић у стању да много више проналази саиграче када му противничка екипа то дозволи.
Ово је и кључан део. Портланд је сјајно скаутирао игру Нагетса и водио се логиком – „нека Јокић постигне 40 поена, али нећемо му дозволити да разигра остатак екипе“ – чиме је успео у потпуности да „угаси“ Јокићеву највећу предност, његову способност да саиграче учини бољим.
Блејзерси нису много удвајали Јокића, допуштали су му да буде агресиван и да погађа. Фокусирали су се на остатак тима, добро су их бранили и резултат је јасан – победа у првом мечу.
Кривца у томе што је Јокић имао само једну асистенцију треба тражити највише у сјајној одбрани Портланда, те ће стручни штаб Нагетса, али и сам Никола Јокић, морати да пронађу решење јер у супротном им се не пише добро.
Уколико Портланд успе да елиминише Денвер уз поменуту тактику, то ће вероватно бити и наук свим екипама за наредну сезону.