„Ако не можете да подижете дете, али сте га родили или сте спремни да га родите, не убијајте дете, родите га и предајте Цркви и ми ћемо урадити све да га васпитамо и ставимо на ноге“, истакао је патријарх.
Он је објаснио да Црква никад неће спречавати мајку да посећује дете, већ напротив — све ће урадити да ојача породицу, макар и непотпуну, али која има вредност и пред Богом и пред целом отаџбином.
Црква одувек помаже
Овакав предлог патријарха изазвао је опречне реакције, али неки експерти сматрају да је ово добра иницијатива за решавање демографских проблема у Русији, с обзиром да је демографија међу приоритетима руске државне политике.
Истина, број абортуса у овој земљи је у опадању, али РПЦ жели овим да тај број сведе на минимум.
Према подацима које су представници Руске православне цркве изнели на Општем црквеном конгресу о раду социјалних служби, Црква активно ствара такав систем помоћи. Конкретно, поменуто је 77 прихватилишта за труднице и мајке са децом, али то подразумева да мајка која се нашла у тешкој ситуацији не намерава да напусти своје дете. Поред тога, у цркви постоји стотинак сиротишта и дечијих домова у црквама и манастирима.
Руски експерти оцењују да РПЦ има све ресурсе за реализацију ове идеје, али указују и на потребу стварања законодавних норми које ће омогућити мајкама да легално дају своју децу Цркви, јер без правне и судске помоћи државе Црква не може самоиницијативно да „усваја“ децу.
Поред тога, стручњаци сматрају да ће о тој деци Црква привремено бринути, све док се не створе услови да их врате њиховим породицама или док их не сместе у нове породице.
Такође истиче се и да је за новорођенчад потребна професионална нега, те да у црквеним домовима треба упослити васпитаче и патронажне сестре.
Демографи звоне на узбуну
Демографи одавно звоне на узбуну. У Русији се смањује број становника. Са последњих двадесетак година само их је било неколико са већим наталитетом од морталитета.
Патријарх московски и целе Русије Кирил са децом у Храму Христа Спаситеља у Москви
© Sputnik / Сергей Пятаков
/ Држава је последњих десетак година учинила много на побољшању животних услова за породице са децом: уведен је такозвани матерински капитал за треће дете, који је могао да послужи за куповину стана у унутрашњости или бар као улог за хипотеку у већим градовима, а најновији Путинов предлог је да се та помоћ прошири на труднице, на самохране мајке и очеве, али и на сву децу, да се прати њихов развој и у разним ситуацијама, као што је, на пример полазак у школу, добијају једнократна помоћ.
Посебан сегмент овог програма је и усвајање напуштене деце. Једно време била је пракса да странци усвајају руску децу. Тако је и Герхард Шредер, док је био немачки канцелар, усвојио двоје деце из Русије.
У последњих неколико година, заправо од усвајања закона Диме Јаковљева, којим се забрањује да странци усвајају руску децу, организована је озбиљна кампања за смештај напуштене деце у хранитељске породице. За њих је предвиђена велика помоћ, али и посебне школе. (Дима Јаковљев је био дечак кога су усвојили Американци. Кад је имао две године, отац га је оставио закључаног у колима, и – заборавио. Дете се угушило. Пошто то није био први случај умирања усвојене деце због небриге, Русија је забранила закон о забрани усвајања). Кампања је уродила плодом, па је данас од око 400 хиљада напуштене деце, њих 320 хиљада смештено у породице.
Патријарх московски и целе Русије Кирил са децом у Калињинграду
© Sputnik / Игорь Зарембо
/ Од преосталих 80 хиљада око половине је на такозваним привременом боравку у дечјим домовима. Наиме, према руском закону, мајка која из неких разлога не може да гаји дете (болест, школовање, незапосленост, алкохолизам), може да га остави на 6 месеци у дому. Након тога може тај рок да се продужи на још толико.
Нема забране абортуса
Иако је једна од реакција на предлог руског патријарха била и стрепња да ће бити забрањен абортус, вероватноћа да се то догоди је веома мала. Совјетски Савез је био прва земља која је одобрила абортус још давне 1920. године.
Након пет година га је забранила, али су ефекти били поразни — многе жене су решавале проблем са надрилекарима и врачарама што је најчешће доводило до смртног исхода, па је забрана повучена. То се поновило неколико пута, али је од 1955. године абортус дозвољен.
Иако се обично сматра да број деце у породици зависи од материјалног стања, демографи истичу да је то само један од фактора који утичу на одлуку да се планира дете. Савремени начин живота, у коме је новац приоритет, погубно утиче на породицу, истичу стручњаци. Ако је живот жене посвећен раду и каријери, места за васпитање деце остаје јако мало. Зато данас у руском друштву, уз све оно што држава ради, и што Црква предлаже, приоритет мора бити промоција породичних вредности и колико-толико традиционалном начину живота. А о томе се све више и више говори.