Према наводима јапанске агенције, Москва је желела да потпише мировни споразум са Токиом због побољшавања односа између Јапана и Кине и да преда острва Хабомаји и Шикотан. У исто време, СССР је заузимао чврст став да не прихвата претензије Токија на велика острва Кунашир и Итуруп.
У документу се наводи да је на седници Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза 3. августа 1972. године састављен нацрт мировног споразума. Према споразуму, СССР је био спреман да Јапану преда Шикотан и Хабомај, тражећи од Токиа и војске САД, стациониране у држави, гаранције о ненападању.
Поред тога, нацрт документа је забрањивао странама да прете једна другој оружјем, као и да другим државама дају своју територију у циљу војних акција против било које од њих. Такође је постојао и захтев да Јапан демилитаризује острва после предаје и да у будућности обе стране немају територијалне претензије једна према другој.
Ипак, додају јапански медији, став совјетског руководства се променио када је постало јасно да Токио инсистира на предаји сва четири острва и да нацрт мировног споразума није био представљен током посете тадашњег премијера Јапана Какуеја Танакија Москви октобра 1973. године.
Спор око Курила
Односи Русије и Јапана годинама су у сенци непостојања мировног споразума. Јапан претендује на острва Кунашир, Шикотан, Итуруп и Хабомај, позивајући се на билатерални Трактат о трговини и границама из 1855. године. Токио је враћање тих острва поставио као услов за закључивање мировног споразума са Руском Федерацијом, који након Другог светског рата није потписан.
СССР и Јапан су 1956. године потписали Заједничку декларацију. Совјетски Савез се надао да ће та Декларација окончати спор, али је Јапан сматрао да је документ само део решења проблема и није одустао од претензија на острва. Каснији преговори нису дали резултате и мировни споразум након Другог светског рата никада није ни потписан.
Став Москве заснива се на томе да су Јужни Курили ушли у састав Совјетског Савеза након Другог светског рата и да руски суверенитет над њима, који има одговарајуће међународно-правно утемељење, није упитан.
У новембру 2018. године у Сингапуру је одржан састанак председника Русије Владимира Путина и јапанског премијера Шинза Абеа. Стране су се договориле да убрзају преговарачки процес о мировном споразуму заснованом на Заједничкој совјетско-јапанској декларацији из 1956. године. То је озбиљан уступак Јапана, јер је до сада његов званичан став био — да се му прво врате четири острва Кунашир, Итуруп, Шикотан, Хабомај, па да се тек након тога закључи мировни споразум.
Зашто Русија никад неће вратити Куриле Јапану сазнајте у ауторској емисији главне уреднице српске редакције Спутњика Љубинке Милинчић „Мој поглед на Русију“:
Прочитајте још: