Уље на ватру долила је вест, нешто касније испоставиће се лажна, да и две посланице УРА, Божена Јелушић и Суада Зороњић такође планирају да крену истим путем. Док сада већ бивши функционери иступање из партије правдају диспропорцијом између страначког програма и реалног страначког ангажмана, лидер УРА Дритан Абазовић лаконски наглашава да је тиме олакшана ситуација пред страначки конгрес 4. јула, када су ионако планиране реформе унутар партије.
Таласање унутар УРА, чији је најпрепознатљивији представник Дритан Абазовић, уноси додатну нестабилност у ионако нестабилну Владу. Како процењују аналитичари, да би се одржала на површини црногорских политичких вода, Абазовићева странка мораће да радикализује своју „црногорску“ позицију и да улази у конфликте са просрпским странкама са којима чини владу.
Потрес у УРИ осетиће се и у Влади
Ипак, без обзира на Абазовићеву смиреност, Милош Бешић, професор београдског Факултета политичких наука, сматра да комешање унутар УРА доприноси нестабилности владе, која је, због тога како је конструисана, ионако већ довољно нестабилна.
„УРА ће морати да од ставова које представљају Ракчевић, Растодер и други, даље да радикализује своју црногорску позицију и даље да улази у конфликт са просрпским партијама са којима кроји Владу, како би некако одбранила свој црногорски идентитет. С друге стране, свака радикализација производи радикализацију других актера. Другим речима, што више политичке структуре УРА буду ишле са идентитетом и интегритетом црногорског аргумента, то ће јачати српски аргументи српских партија унутар Владе“, наводи он.
УРА се тако налази у наизглед нерешивом проблему — са једне стране, мора да заоштрава свој процрногорски став, док са друге Кривокапићева Влада нема алтернативу. Једина алтернатива је да се УРА приклони ДПС-у, што, сматра наш саговорник, УРА води право у политичку смрт.
Бирачи би могли да их казне
УРА, према Бешићевим речима, припада корпусу такозваних грађанских партија у Црној Гори, оних које су своју позицију градиле на црногорству, али су биле противници ДПС-а. Такве партије биле су и Либерални савез, Социјалдемократска партија и Позитивна Црна Гора. Ове партије су истовремено и највеће жртве и главни протагонисти црногорског политичког живота — нити је Црна Гора могла да прогласи независност, а да нека партија из тог корпуса не подржи ДПС, нити је ДПС могао да буде смењен без њихове подршке.
„Шта је овде суштински проблем? Ако се приближе ДПС-у, биће кажњени од гласача и наравно, изнутра ће имати проблема; ако се приближе српској структури, исто ће се десити“ наводи Бешић и подсећа да је Либерални савез нестао када је ступио у коалицију са ДПС-ом, да су исту судбину доживеле и СДП и Позитивна ЦГ, док се Покрет за промјене утопио у Демократски фронт.
„УРА, као и грађанске партије које су јој претходиле, не може да има довољну политичку снагу да сама управља, те се мора приближити једној или другој структури. С друге стране, свако приближавање изазива огромно незадовољство унутар те структуре. У тој ситуацији се налази УРА. Све што видимо да се дешава са том странком, директна је последица таквог развоја догађаја и такве политичке констелације која се већ деценијама не мења“, сматра Бешић.
Могуће реформе странке
Политиколог Владимир Павићевић сматра да УРА снажи своју подршку у бирачком телу, што се, према његовим речима, види по резултатима локалних избора у Никшићу и Херцег Новом.
„Мислим да ти резултати говоре да су биле добре процене Дритана Абазовића како треба да се политички постави у околностима у Црној Гори. Истовремено, УРА ништа није изгубила од свог програма јер се она, нарочито преко Абазовићевог деловања, учврстила као једна грађанска политичка формација која само доприноси прогресу црногорског друштва“, објашњава Павићевић.
Због тога ће одлазак једног броја функционера из УРА имати, додаје он, покретање унутарстраначких реформи.
„Ту сам сагласан са господином Абазовићем, да је одлазак појединаца ситуација која олакшава реформске захвате унутар УРА који су већ планирани. Мислим да ће грађани Црне Горе који су до сада подржавали УРА наставити да је подржавају, али и да ће она и ширити подршку“, каже Павићевић.
Бешић пак, како каже, на конгресу УРА 4. јула очекује сукоб између „принципа и политичког реализма“, на чему ће се изграђивати унутрашњи сукоб који ће додатно дестабилизовати ту партију.
„То може да доведе до дезинтеграције партије, а може да доведе и до ауторитарних тенденција — да се једна од политичких структура која победи, по „критеријуму лидершипа“ ауторитарно затвори, искључи другу опцију. У обе ситуације, укупан капацитет УРА, њена политичка снага, политичко представљање, утицај у бирачком телу, преговарачка позиција, ништа неће бити бољи, заправо, доћи ће до погоршања“, закључује Бешић.
Прочитајте још: