У Хрватској 400.000 мање Срба у односу на попис из 1991. године

У Хрватској данас живи више од 400.000 мање Срба у односу на попис из 1991. године, а узрок томе је немогућност запошљавања у области у којој су Срби насељени, лоша инфраструктура, уништена насеља, сиромаштво, удаљеност од већих центара и остарело становништво, каже научни сарадник Института за миграције и етничке услуге Филип Шкиљан.
Sputnik
Према речима Шкиљана, процес нестајања Срба у Хрватској је почео њиховим страдањем од 1941.
Према попису из 1991, Срба у Хрватској било је 581.663 или 12,16 одсто, а према првом послератном попису 2001. то смањење се наставља па их на попису из 2011. има 186.633 или 4,36 одсто.
Просечна старост Срба у Хрватској у 2011. је била виша за 12 година, односно имају 53,1 годину.
Шкиљан каже да ће на предстојећем попису број Срба бити још мањи.
„Према проценама професора Анђелка Акрата, на територији Хрватске у 2021. години биће 3.882.700 становника, што је пад од преко 400.000 у последњих десет година или 9,5 одсто становништва. Ако би се то десило Србима у Хрватској, то би значило да би њихов број на следећем попису био између 168.000 и 169.000, што је такође 9,5 одсто мање него 2011. године“, каже он.
Што се старог становништва тиче, њихова смртност је већа од просека за хрватске држављане, а наталитет је мањи, па би због могућег већег демографског губитка у последњих десет година тај број могао да буде мањи од 165.000, каже Шкиљан за портал хрватског недељника Новости.
Упитан шта власти треба да ураде да успоре демографски пад, Шкиљан каже да не постоје кохерентни планови за демографску обнову Хрватске, а камоли за демографско обнављање области у којима још увек живе само стари људи.
„Немогућност запошљавања у области у којој живе Срби, лоша инфраструктура, уништена насеља, сиромаштво, удаљеност од већих центара и остарело становништво разлози су због којих нема младе популације у областима у којима су некада живели Срби, или где сада чине већину“, каже Шкиљан.
У источној Славонији и Барањи, према његовим речима, има нешто млађег српског становништва, али се овде ради и о мањем броју, јер се млади припадници српске националне мањине сели из економских разлога, преноси Танјуг.
Прочитајте још:
Коментар