„Чуђење изазива координисана реакција низа западних земаља и међународних организација, укључујући ЕУ, НАТО и ОЕБС. Они захтевају да се пусти на слободу Роман Протасевич и да се уведу додатне максимално оштре санкције против Белорусије и компаније ‘Белавиа’. Желела бих да напоменем да су на сличне догађаје у другим земљама реаговали на другачији начин. А таквих примера је било доста“, навела је Захарова.
Москва, међутим, сматра да је привођење Протасовича унутрашње питање Белорусије, рекла је она.
Захарова је истакла и да су поступци белоруских ваздухопловних власти били у сагласности с међународним нормама.
„Према званичним информацијама белоруске стране, принудно слетање је извршено у складу са правилима ваздухопловне безбедности, према одлуци команданта због претње терористичким актом. Поступци белоруских власти су биле у складу с међународним нормама“, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова.
Захарова је позвала Запад да се уздржи од дуплих стандарда и да без емоција, трезвено, размотри ситуацију у вези са инцидентом.
Она је додала и да је ловац белоруских Оружаних снага био је подигнут током лета „Рајанера“ јер се у близини налазила нуклеарка.
„Ловац је подигнут у циљу успостављања контроле и пружања помоћи приликом слетања посебно имајући у виду чињеницу да се у близини налази нуклеарка“, навела је Захарова.
Инцидент са принудним слетањем у Минск
Авион компаније „Рајан ер“, који је летео из Атине за Виљнус, принудно је слетео 23. маја на аеродром у Минску због саопштења да је подметнута бомба. На лице места су упућени деминери. Информације о минирању није потврђена, а Истражни комитет Белорусије саопштио је да је покренуо кривични поступак због лажне пријаве о минирању.
Белоруски активисти за људска права саопштили су да је оснивач канала на Телеграму „Некста“, који се у Белорусији сматра екстремистичким, Роман Протасевич, летео овим авионом и да је приведен приликом провере докумената на аеродрому у Минску. Протасевич је у овој земљи стављен на списак лица умешаних у тероризам. Против њега је покренут кривични поступак по неколико основа, укључујући и за „организовање масовних нереда“. Њему прети казна до 15 година затвора.
Пракса принудног слетања авиона дешавала се и раније. Најзначајнији случај било је присиљавање авиона боливијског председника Ево Моралеса да слети у Беч 2013. године. Разлог за то су биле гласине да се заједно са председником у авиону налази и бивши агент ЦИА Едвард Сноуден, који је у Сједињеним Америчким Државама оптужен за одавање државних тајни.
Прочитајте још: